Matej 13:1-53

1 Onoga dana Isus je izašao iz kuće i sedeo kraj mora.   2 I okupi se oko njega mnogi narod, tako da je on ušao u čamac i sedeo, a sav narod je stajao na obali.   3 I kaza im mnogo u pričama govoreći:   4 „Gle, izađe sejač da seje. I kad je sejao, jedna zrna padoše kraj puta, i ptice dođoše i pozobavaše ih.   5 Druga padoše na kamenito tle, gde nemahu dubinu zemlje.   6 A kad sinu sunce, sagori ih i, kako nemahu korena, osušiše se.   7 Treća padoše u trnje, i naraste trnje i uguši ih.   8 Četvrta pak padoše na dobru zemlju i donošahu plod, jedno po stotinu, drugo po šezdeset, a treće po trideset.   9 Ko ima uši, neka sluša.”   10 I pristupiše učenici i rekoše mu: „Zašto im govoriš u pričama?”   11 A on im odgovori i reče: „Vama je dano da saznate tajne carstva nebeskoga, a njima nije dano.   12 Jer, ko ima, daće mu se i obilovaće, a ko nema, uzeće mu se i ono što ima.   13 Zato im govorim u pričama, jer gledajući ne vide i slušajući ne čuju, niti razumeju.   14 I ispunjava se na njima Isaijino proroštvo, koje glasi: ‘Slušaćete, i nećete razumeti, gledaćete, i nećete videti.   15 Jer je okorelo srce ovoga naroda, i ušima teško čuju, i oči svoje zatvoriše da, kako ne vide očima i ne čuju ušima i srcem ne razumeju, ne obrate se da ih izlečim.’   16 A vaše oči su blažene što gledaju, i uši vaše što slušaju.   17 Jer zaista vam kažem da su mnogi proroci i pravednici zaželeli da vide što vi gledate – i ne videše, i da čuju što vi slušate – i ne čuše.   18 Vi, dakle, čujte priču o sejaču.   19 Svakome koji sluša reč o carstvu – a ne razume – dolazi zli i otima što je posejano u njegovom srcu; to je kraj puta posejani.   20 A posejani na kamenito tle, to je onaj koji reč sluša i odmah je s radošću prima,   21 ali nema korena u sebi, nego je nestalan, pa kad nastane nevolja ili gonjenje zbog reči, odmah se sablažnjava.   22 A posejani u trnje, to je onaj koji reč sluša, no briga za ovaj svet i prevara bogatstva guši reč, te neplodan biva.   23 A posejani na dobru zemlju, to je onaj koji sluša reč i razume, koji i rod rađa i donosi, jedan po stotinu, drugi po šezdeset, a treći po trideset.”   24 Drugu im priču izloži govoreći: „Carstvo nebesko je slično čoveku koji je posejao dobro seme na svojoj njivi.   25 Ali kad su ljudi spavali, dođe njegov neprijatelj i poseja kukolj sred pšenice i ode.   26 A kad usev izniče i rod donese, tada se pokaza i kukolj.   27 A domaćinove sluge pristupiše i rekoše mu: ‘Gospodaru, zar nisi posejao dobro seme na svojoj njivi? Otkuda onda kukolj?’   28 A on im reče: ‘Neprijatelj je to učinio.’ Sluge mu pak rekoše: ‘Hoćeš li onda da odemo i da ga saberemo?’   29 A on im reče: ‘Ne, da ne biste skupljajući kukolj iščupali zajedno s njim i pšenicu.   30 Ostavite neka oboje rastu zajedno do žetve, a u vreme žetve reći ću žeteocima: Skupite prvo kukolj i svežite ga u snopove da se spali, a pšenicu snesite u moju žitnicu.’”   31 Drugu im priču izloži govoreći: „Carstvo nebesko je slično gorušičinom zrnu koje čovek uze i poseja na svojoj njivi.   32 Ono je, doduše, manje od svih semena, ali kad izraste, veće je od zelja i biva drvo, tako da ptice nebeske dođu i gnezde se na njegovim granama.”   33 Drugu priču im kaza: „Carstvo nebesko je slično kvascu koji žena uze i pomeša u tri posude brašna dok sve ne uskisnu.”   34 Sve ovo izgovori Isus u pričama narodu, i bez priča im ništa nije govorio   35 da se ispuni što je rekao prorok: „Otvoriću u pričama usta svoja, objaviću što je skriveno od postanka sveta.”   36 Tada otpusti narod i ode kući. I priđoše mu njegovi učenici govoreći: „Razjasni nam priču o kukolju na njivi.”   37 A on odgovori i reče: „Sejač dobrog semena je Sin čovečji;   38 njiva je svet; dobro seme – to su sinovi carstva; kukolj su sinovi zla,   39 a neprijatelj koji ga poseja jeste đavo; žetva je kraj sveta, a žeteoci su anđeli.   40 Kao što se kukolj skuplja i vatrom spaljuje, tako će biti i na svršetku sveta.   41 Poslaće Sin čovečji svoje anđele i pokupiće iz svoga carstva sve sablazni i one koji čine bezakonje i baciće ih u peć ognjenu.   42 Onde će biti plač i škrgut zuba.   43 Tada će pravednici sijati kao sunce u carstvu Oca svoga. Ko ima uši, neka sluša.   44 Carstvo nebesko je slično blagu skrivenom u polju, koje čovek nađe i sakri, pa od radosti svoje ode i proda sve što ima, te kupi onu njivu.   45 Carstvo nebesko je slično i trgovcu koji traži lepe bisere.   46 A kad nađe jedan skupoceni biser, ode i proda sve što ima i kupi ga.   47 Carstvo nebesko je opet slično mreži bačenoj u more koja je zahvatila riba od svake vrste.   48 Kad se napuni, izvukoše je na obalu i sedoše, pa skupiše dobre u posude, a rđave izbaciše.   49 Tako će biti i na svršetku sveta: izaći će anđeli i odeliće zle od pravednih   50 i baciće ih u peć ognjenu. Onde će biti plač i škrgut zuba.   51 Jeste li razumeli sve ovo?” Rekoše mu: „Da.”   52 A on im reče: „Zato je svaki književnik poučen za carstvo nebesko sličan domaćinu koji iz svoje riznice iznosi novo i staro.”   53 I kad Isus svrši ove priče, ode odande.  

Kontekst · Početna strana · Link

Luka 10:25-37

25 I, gle, jedan učitelj Zakona ustade da ga kuša i reče: „Učitelju, šta treba da učinim, pa da nasledim život večni?”   26 A on mu reče: „Šta je napisano u Zakonu? Kako čitaš?”   27 A on odgovori i reče: „Ljubi Gospoda, Boga svoga, svim srcem svojim i svom dušom svojom, i svom snagom svojom i svom mišlju svojom i ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe.”   28 Reče mu: „Pravo si odgovorio; čini to, pa ćeš živeti.”   29 On pak, želeći da se opravda, reče Isusu: „A ko je moj bližnji?”   30 Isus prihvati i reče: „Jedan čovek je silazio iz Jerusalima u Jerihon i pao u ruke razbojnicima, koji ga svukoše, izbiše, ostaviše ga napolju polumrtva i odoše.   31 A slučajno je tim putem silazio jedan sveštenik, vide ga i prođe.   32 Isto tako i jedan levit dođe na to mesto, pa kad vide, prođe.   33 A neki Samarićanin putujući dođe do njega i, kad ga vide, sažali se,   34 priđe, preli njegove rane uljem i vinom, te ih previ, pa ga posadi na svoje živinče, odvede u gostionicu i postara se za njega.   35 Sutradan izvadi dva dinara, dade ih gostioničaru i reče: ‘Pobrini se za njega i, ako potrošiš više, platiću ti kad se vratim.’   36 Šta misliš, koji je od ove trojice bio bližnji onome što je pao razbojnicima u ruke?”   37 A on reče: „Onaj koji mu je učinio milosrđe.” Isus mu pak reče: „Idi, pa čini i ti tako.”  

Kontekst · Početna strana · Link

Matej 20:1-16

1 „Jer carstvo nebesko je slično čoveku domaćinu koji izađe rano ujutru da najmi radnike u svoj vinograd.   2 A kad se pogodi s radnicima po dinar na dan, posla ih u svoj vinograd.   3 I izašavši oko trećega časa, vide druge kako stoje na trgu besposleni   4 i reče im: ‘Idite i vi u moj vinograd, i što bude pravo, daću vam.’   5 I oni odoše. A kad opet izađe oko šestoga i devetoga časa, učini isto tako.   6 A oko jedanaestoga časa izašavši, nađe druge kako stoje i reče: ‘Što stojite ovde ceo dan besposleni?’   7 Rekoše mu: ‘Niko nas nije najmio.’ Reče im: ‘Idite i vi u vinograd.’   8 A kad nasta veče, reče gospodar vinograda svome upravitelju: ‘Pozovi radnike i isplati ih počevši od poslednjih do prvih.’   9 I kad dođoše najmljeni oko jedanaestoga časa, primiše po dinar.   10 A kad dođoše prvi, pomisliše da će više primiti, ali i oni primiše po dinar.   11 Primivši pak gunđahu protiv domaćina govoreći:   12 ‘Ovi poslednji odradiše jedan sat, pa si ih izjednačio s nama koji podnesmo težinu dana i žegu.’   13 A on odgovori jednom od njih i reče: ‘Prijatelju, ne činim ti nepravdu. Zar se nisi pogodio sa mnom po dinar?   14 Uzmi svoje, pa idi, a ja hoću ovom poslednjem da dam koliko i tebi.   15 Ili, zar nisam slobodan da činim što hoću sa svojim? Ili je oko tvoje zlo što sam ja dobar?’   16 Tako će poslednji biti prvi i prvi poslednji.”  

Kontekst · Početna strana · Link

Luka 13:18-21

18 Tada reče: „Čemu je slično carstvo Božje i čime ću ga uporediti?   19 Ono je slično gorušičinom zrnu koje čovek uze i poseja u svom vrtu, te uzraste i posta veliko drvo, pa se ptice nebeske nastaniše na njegovim granama.”   20 I opet reče: „Čime ću uporediti carstvo Božje?   21 Ono je slično kvascu koji je žena uzela i pomešala u tri posude brašna dok sve nije uskislo.”  

Kontekst · Početna strana · Link

Luka 15

1 A svi carinici i grešnici su se stalno približavali k njemu da ga slušaju.   2 Fariseji pak i književnici gunđali su govoreći: „Ovaj prima grešnike i jede s njima.”   3 Tada im kaza ovu priču:   4 „Ko od vas, kad ima sto ovaca i izgubi jednu od njih, neće ostaviti devedeset devet u pustinji – i ne pođe za izgubljenom dok je ne nađe?   5 I kad je nađe, stavlja je na svoja ramena radujući se,   6 pa kad dođe kući, saziva prijatelje i susede i kaže im: ‘Radujte se sa mnom jer sam našao svoju izgubljenu ovcu.’   7 Kažem vam: tako će na nebu biti veća radost zbog jednog grešnika koji se kaje negoli zbog devedeset devet pravednika kojima pokajanje nije potrebno.   8 Ili, koja žena, kad ima deset drahmi, pa jednu drahmu izgubi, ne pali svetiljku i ne čisti kuću, i ne traži je marljivo dok je ne nađe?   9 I kad je nađe, saziva prijateljice i susede i kaže: ‘Radujte se sa mnom jer sam našla drahmu koju sam izgubila.’   10 Tako se, kažem vam, raduju Božji anđeli zbog jednog grešnika koji se kaje.”   11 I reče: „Jedan čovek je imao dva sina.   12 I mlađi od njih reče ocu: ‘Oče, daj mi deo imanja koji mi pripada.’ I on im podeli imanje.   13 A posle nekoliko dana mlađi sin pokupi sve, ode u daleku zemlju, te potroši nemilice onde sav svoj imetak živeći raspusno.   14 A kad je potrošio sve, nasta velika glad u onoj zemlji i on poče da oskudeva.   15 Tako ode i pribavi se kod jednog građanina one zemlje, koji ga posla na svoja polja da čuva svinje.   16 I želeo je da napuni svoj stomak roščićima koje su svinje jele, ali mu niko nije davao.   17 A kad je došao k sebi, reče: ‘Koliko najamnika kod moga oca imaju hleba u izobilju, a ja ovde propadam od gladi.   18 Ustaću i otići ću svom ocu i reči ću mu: Oče, zgrešio sam nebu i tebi,   19 nisam više dostojan da se zovem tvoj sin; primi me kao jednog od svojih najamnika.’   20 I usta, te dođe svom ocu. A kad je još bio daleko, ugleda ga njegov otac i sažali se, pa potrča, zagrli ga i poljubi ga.   21 A sin mu reče: ‘Oče, zgrešio sam nebu i zemlji, nisam više dostojan da se zovem tvoj sin.’   22 Otac pak reče svojim slugama: ‘Iznesite brzo najlepšu haljinu i obucite ga, i dajte prsten na njegovu ruku i obuću na noge,   23 dovedite i ugojeno tele, zakoljite, da jedemo i da se veselimo,   24 jer je ovaj moj sin bio mrtav i oživeo je, bio je izgubljen, ali je nađen.’ I počeše da se vesele.   25 A njegov stariji sin je bio u polju. Kad je pak dolazio i približio se kući, ču svirku i igranje,   26 te dozva jednog od slugu i ispitivaše šta je to.   27 A on mu reče: ‘Došao je tvoj brat i tvoj otac je zaklao ugojeno telo zato što ga je zdravog dočekao.’   28 Na to se on rasrdi i ne htede ući. A njegov otac izađe i moljaše ga.   29 Ali on odgovori ocu: ‘Vidi, služim ti toliko godina i nikad nisam prestupio tvoje zapovesti, pa mi nikad nisi dao jare da se proveselim sa svojim prijateljima.   30 A kad je došao ovaj tvoj sin, koji je rasuo tvoje imanje s bludnicama, zaklao si mu ugojeno tele.’   31 On mu pak reče: ‘Dete, ti si uvek sa mnom i sve što je moje – tvoje je;   32 ali je trebalo da se veselimo i radujemo zato što je ovaj tvoj brat bio mrtav, i oživeo je, i izgubljen je bio, i nađen je.’”  

Prethodno · Sledeće · Početna strana · Link

Matej 22:1-14

1 I prozbori opet Isus i reče im u pričama govoreći:   2 „Carstvo nebesko je slično jednom caru koji priredi svadbu svome sinu.   3 I posla svoje sluge da pozovu zvanice na svadbu, i ne hteše da dođu.   4 Opet posla druge sluge govoreći: Recite zvanicama: ‘Evo, spremio sam ručak svoj, junci moji i tovljenici su poklani, i sve je spremno. Dođite na svadbu!’   5 A oni ne mariše i odoše, jedan na svoju njivu, a drugi u svoju trgovinu;   6 ostali pak uhvatiše njegove sluge, zlostaviše ih i ubiše.   7 A car se razgnevi, posla svoju vojsku i pobi one ubice i grad njihov spali.   8 Tada reče svojim slugama: ‘Svadba je spremna, ali zvanice ne behu dostojne.   9 Idite stoga na raskršća i koje god nađete pozovite na svadbu.’   10 I sluge one izađoše na puteve i skupiše sve koje nađoše, zle i dobre; i napuni se svadbena dvorana gostiju.   11 A kad uđe car da vidi goste, ugleda onde čoveka koji nije bio obučen u svadbeno ruho.   12 I reče mu: ‘Prijatelju, kako si ušao ovamo bez svadbenog ruha?’ A on zaneme.   13 Tada car reče slugama: ‘Svežite mu ruke i noge i izbacite ga u krajnju tamu; onde će biti plač i škrgut zuba.’   14 Jer su mnogi zvani, ali je malo izabranih.”  

Kontekst · Početna strana · Link

Luka 16:1-13

1 A govorio je i učenicima: „Bio je jedan bogat čovek koji je imao upravitelja imanja, i ovoga su optužili kod njega da rasipa njegovo imanje.   2 Tada ga dozva i reče mu: ‘Šta to čujem o tebi? Položi račun o svom upravljanju, jer ne možeš više upravljati.’   3 A upravitelj reče u sebi: ‘Šta da uradim, jer moj gospodar oduzima od mene upravu? Kopati ne mogu, stid me je da prosim.   4 Znam šta ću učiniti da bi me primili u svoje kuće kad budem uklonjen sa uprave.’   5 I pozva dužnike svoga gospodara, svakog pojedinačno, i reče prvom: ‘Koliko si dužan mom gospodaru?’   6 A on reče: ‘Sto vati ulja.’ Reče mu: ‘Uzmi svoju obveznicu i odmah sedi pa napiši pedeset.’   7 Zatim reče drugom: ‘A ti koliko duguješ?’ On reče: ‘Sto vreća pšenice.’ Reče mu: ‘Uzmi svoju obveznicu i napiši osamdeset.’   8 I pohvali gospodar nepravednog upravitelja što je mudro učinio, jer su deca ovoga sveta prema svom rodu mudrija od sinova svetlosti.   9 Pa i ja vam kažem: načinite sebi prijatelje pomoću nepravednog bogatstva da bi vas primili u večne stanove kad ono nestane.   10 Ko je veran u najmanjem – veran je u velikom, a ko je neispravan u najmanjem – neispravan je i u velikom.   11 Ako, dakle, niste bili verni u nepravednom bogatstvu, ko će vam poveriti istinito bogatstvo.   12 I ako niste bili verni u tuđem, ko će vam dati vaše?   13 Nijedan sluga ne može da služi dva gospodara: jer, ili će jednog mrzeti, a drugoga ljubiti, ili će jednom biti privržen, a drugoga prezirati. Ne možete da služite Bogu i mamonu.”  

Kontekst · Početna strana · Link