Matej 22:1-14

1 I prozbori opet Isus i reče im u pričama govoreći:   2 „Carstvo nebesko je slično jednom caru koji priredi svadbu svome sinu.   3 I posla svoje sluge da pozovu zvanice na svadbu, i ne hteše da dođu.   4 Opet posla druge sluge govoreći: Recite zvanicama: ‘Evo, spremio sam ručak svoj, junci moji i tovljenici su poklani, i sve je spremno. Dođite na svadbu!’   5 A oni ne mariše i odoše, jedan na svoju njivu, a drugi u svoju trgovinu;   6 ostali pak uhvatiše njegove sluge, zlostaviše ih i ubiše.   7 A car se razgnevi, posla svoju vojsku i pobi one ubice i grad njihov spali.   8 Tada reče svojim slugama: ‘Svadba je spremna, ali zvanice ne behu dostojne.   9 Idite stoga na raskršća i koje god nađete pozovite na svadbu.’   10 I sluge one izađoše na puteve i skupiše sve koje nađoše, zle i dobre; i napuni se svadbena dvorana gostiju.   11 A kad uđe car da vidi goste, ugleda onde čoveka koji nije bio obučen u svadbeno ruho.   12 I reče mu: ‘Prijatelju, kako si ušao ovamo bez svadbenog ruha?’ A on zaneme.   13 Tada car reče slugama: ‘Svežite mu ruke i noge i izbacite ga u krajnju tamu; onde će biti plač i škrgut zuba.’   14 Jer su mnogi zvani, ali je malo izabranih.”  

Kontekst · Početna strana · Link