Luka 14

1 Kad je jednom u subotu ušao u kuću nekog farisejskog starešine da jede, oni su motrili na njega.   2 I, gle, pred njim je bio neki čovek koji je patio od vodene bolesti.   3 I Isus progovori i reče zakonicima i farisejima: „Sme li se subotom lečiti ili ne?”   4 A oni su ćutali. I dohvati ga, isceli i otpusti.   5 A njima reče: „Koji od vas neće svoga sina ili vola, kad mu padne u bunar, odmah izvaditi u subotnji dan?”   6 I nisu mogli da mu odgovore na to.   7 A gostima kaza priču kad opazi kako su izabrali pročelja, i reče im:   8 „Kad te neko pozove na svadbu, nemoj da sedneš u pročelje da slučajno ne pozove nekog ko je ugledniji od tebe,   9 pa da ti ne kaže kad dođe onaj koji je pozvao tebe i njega: ‘Daj mesto ovome!’ I onda ćeš postiđen zauzeti poslednje mesto.   10 Nego kad te pozovu, idi i sedni na poslednje mesto, da ti kaže kad dođe onaj koji te je pozvao: ‘Prijatelju, pomakni se naviše.’ Tada će ti biti čast pred svima koji su s tobom za trpezom.   11 Jer će biti ponižen svaki koji uzdiže samoga sebe, a ko samoga sebe unižava, biće uzvišen.”   12 A i onome što ga je pozvao reče: „Kad priređuješ ručak ili večeru, nemoj da zoveš svoje prijatelje, niti svoju braću, niti svoje srodnike, niti bogate susede, da ne bi i oni tebe pozvali i uzvratili ti.   13 Nego kad priređuješ gozbu, zovi siromahe, kljaste, hrome, slepe   14 i bićeš blažen što ne mogu da ti uzvrate; uzvratiće ti se o vaskrsenju pravednih.”   15 Kad je to čuo jedan od gostiju, reče mu: „Blažen je onaj koji će jesti hleb u carstvu Božjem.”   16 Na to on reče: „Jedan čovek je priredio veliku večeru i pozvao mnoge,   17 a kad je bilo vreme za večeru, posla svoga slugu da kaže zvanicama: ‘Dođite, jer je već sve gotovo.’   18 Tada počeše svi odreda da se izgovaraju. Prvi mu reče: ‘Kupio sam njivu i moram izaći da je vidim. Molim te, smatraj da sam se izvinio.’   19 I drugi reče: ‘Kupio sam pet jarmova volova, pa idem da ih ogledam. Molim te, smatraj da sam se izvinio.’   20 I treći reče: ‘Oženio sam se i zato ne mogu da dođem.’   21 A sluga dođe i javi to svome gospodaru. Tada se domaćin rasrdi i reče svome slugi: ‘Izađi brzo na gradske ulice i sokake, pa dovedi ovamo siromahe, kljaste, slepe i hrome.’   22 I reče mu sluga: ‘Gospodaru, učinjeno je što si naredio, a mesta još ima.’   23 Tada gospodar reče slugi: ‘Izađi na drumove i do zabrana, pa ih privoli da dođu – da mi se napuni kuća.’   24 Kažem vam da neće okusiti moje večere nijedan od onih ljudi koji su bili pozvani.”   25 A kad je mnogi narod išao s njim, obrati im se i reče:   26 „Ako ko dođe k meni, a nije mu mrzak njegov otac, i majka, i žena, i deca, i braća i sestre, pa i sopstveni život, ne može da bude moj učenik.   27 Ko ne nosi svoj krst i ne ide za mnom, ne može da bude moj učenik.   28 Jer ko od vas, kad hoće da zida kulu, neće prvo sesti i proračunati trošak – da li ima da dovrši?   29 Da ne bi, kad postavi temelj, a ne može da dovrši, svi koji gledaju počeli da mu se rugaju   30 govoreći: ‘Ovaj čovek je počeo da zida, ali nije mogao da dovrši.’   31 Ili koji car, kad krene da zarati na drugog cara, neće li prvo sesti i posavetovati se da li može sa deset hiljada da izađe u susret onome što ide na njega sa dvadeset hiljada?   32 Ako ne može, poslaće poslanike dok je onaj još daleko i moliće primirje.   33 Tako, dakle, svaki od vas koji se ne odrekne sveg svog imanja ne može biti moj učenik.   34 So je dobra; ali ako i so obljutavi, čime će se popraviti?   35 Niti je za zemlju, niti za đubre; bacaju je napolje. Ko ima uši da čuje – neka čuje.”  

Prethodno · Sledeće · Početna strana · Link