Luka 15

1 A svi carinici i grešnici su se stalno približavali k njemu da ga slušaju.   2 Fariseji pak i književnici gunđali su govoreći: „Ovaj prima grešnike i jede s njima.”   3 Tada im kaza ovu priču:   4 „Ko od vas, kad ima sto ovaca i izgubi jednu od njih, neće ostaviti devedeset devet u pustinji – i ne pođe za izgubljenom dok je ne nađe?   5 I kad je nađe, stavlja je na svoja ramena radujući se,   6 pa kad dođe kući, saziva prijatelje i susede i kaže im: ‘Radujte se sa mnom jer sam našao svoju izgubljenu ovcu.’   7 Kažem vam: tako će na nebu biti veća radost zbog jednog grešnika koji se kaje negoli zbog devedeset devet pravednika kojima pokajanje nije potrebno.   8 Ili, koja žena, kad ima deset drahmi, pa jednu drahmu izgubi, ne pali svetiljku i ne čisti kuću, i ne traži je marljivo dok je ne nađe?   9 I kad je nađe, saziva prijateljice i susede i kaže: ‘Radujte se sa mnom jer sam našla drahmu koju sam izgubila.’   10 Tako se, kažem vam, raduju Božji anđeli zbog jednog grešnika koji se kaje.”   11 I reče: „Jedan čovek je imao dva sina.   12 I mlađi od njih reče ocu: ‘Oče, daj mi deo imanja koji mi pripada.’ I on im podeli imanje.   13 A posle nekoliko dana mlađi sin pokupi sve, ode u daleku zemlju, te potroši nemilice onde sav svoj imetak živeći raspusno.   14 A kad je potrošio sve, nasta velika glad u onoj zemlji i on poče da oskudeva.   15 Tako ode i pribavi se kod jednog građanina one zemlje, koji ga posla na svoja polja da čuva svinje.   16 I želeo je da napuni svoj stomak roščićima koje su svinje jele, ali mu niko nije davao.   17 A kad je došao k sebi, reče: ‘Koliko najamnika kod moga oca imaju hleba u izobilju, a ja ovde propadam od gladi.   18 Ustaću i otići ću svom ocu i reči ću mu: Oče, zgrešio sam nebu i tebi,   19 nisam više dostojan da se zovem tvoj sin; primi me kao jednog od svojih najamnika.’   20 I usta, te dođe svom ocu. A kad je još bio daleko, ugleda ga njegov otac i sažali se, pa potrča, zagrli ga i poljubi ga.   21 A sin mu reče: ‘Oče, zgrešio sam nebu i zemlji, nisam više dostojan da se zovem tvoj sin.’   22 Otac pak reče svojim slugama: ‘Iznesite brzo najlepšu haljinu i obucite ga, i dajte prsten na njegovu ruku i obuću na noge,   23 dovedite i ugojeno tele, zakoljite, da jedemo i da se veselimo,   24 jer je ovaj moj sin bio mrtav i oživeo je, bio je izgubljen, ali je nađen.’ I počeše da se vesele.   25 A njegov stariji sin je bio u polju. Kad je pak dolazio i približio se kući, ču svirku i igranje,   26 te dozva jednog od slugu i ispitivaše šta je to.   27 A on mu reče: ‘Došao je tvoj brat i tvoj otac je zaklao ugojeno telo zato što ga je zdravog dočekao.’   28 Na to se on rasrdi i ne htede ući. A njegov otac izađe i moljaše ga.   29 Ali on odgovori ocu: ‘Vidi, služim ti toliko godina i nikad nisam prestupio tvoje zapovesti, pa mi nikad nisi dao jare da se proveselim sa svojim prijateljima.   30 A kad je došao ovaj tvoj sin, koji je rasuo tvoje imanje s bludnicama, zaklao si mu ugojeno tele.’   31 On mu pak reče: ‘Dete, ti si uvek sa mnom i sve što je moje – tvoje je;   32 ali je trebalo da se veselimo i radujemo zato što je ovaj tvoj brat bio mrtav, i oživeo je, i izgubljen je bio, i nađen je.’”  

Prethodno · Sledeće · Početna strana · Link