Matej 13:1-53

1 Onoga dana Isus je izašao iz kuće i sedeo kraj mora.   2 I okupi se oko njega mnogi narod, tako da je on ušao u čamac i sedeo, a sav narod je stajao na obali.   3 I kaza im mnogo u pričama govoreći:   4 „Gle, izađe sejač da seje. I kad je sejao, jedna zrna padoše kraj puta, i ptice dođoše i pozobavaše ih.   5 Druga padoše na kamenito tle, gde nemahu dubinu zemlje.   6 A kad sinu sunce, sagori ih i, kako nemahu korena, osušiše se.   7 Treća padoše u trnje, i naraste trnje i uguši ih.   8 Četvrta pak padoše na dobru zemlju i donošahu plod, jedno po stotinu, drugo po šezdeset, a treće po trideset.   9 Ko ima uši, neka sluša.”   10 I pristupiše učenici i rekoše mu: „Zašto im govoriš u pričama?”   11 A on im odgovori i reče: „Vama je dano da saznate tajne carstva nebeskoga, a njima nije dano.   12 Jer, ko ima, daće mu se i obilovaće, a ko nema, uzeće mu se i ono što ima.   13 Zato im govorim u pričama, jer gledajući ne vide i slušajući ne čuju, niti razumeju.   14 I ispunjava se na njima Isaijino proroštvo, koje glasi: ‘Slušaćete, i nećete razumeti, gledaćete, i nećete videti.   15 Jer je okorelo srce ovoga naroda, i ušima teško čuju, i oči svoje zatvoriše da, kako ne vide očima i ne čuju ušima i srcem ne razumeju, ne obrate se da ih izlečim.’   16 A vaše oči su blažene što gledaju, i uši vaše što slušaju.   17 Jer zaista vam kažem da su mnogi proroci i pravednici zaželeli da vide što vi gledate – i ne videše, i da čuju što vi slušate – i ne čuše.   18 Vi, dakle, čujte priču o sejaču.   19 Svakome koji sluša reč o carstvu – a ne razume – dolazi zli i otima što je posejano u njegovom srcu; to je kraj puta posejani.   20 A posejani na kamenito tle, to je onaj koji reč sluša i odmah je s radošću prima,   21 ali nema korena u sebi, nego je nestalan, pa kad nastane nevolja ili gonjenje zbog reči, odmah se sablažnjava.   22 A posejani u trnje, to je onaj koji reč sluša, no briga za ovaj svet i prevara bogatstva guši reč, te neplodan biva.   23 A posejani na dobru zemlju, to je onaj koji sluša reč i razume, koji i rod rađa i donosi, jedan po stotinu, drugi po šezdeset, a treći po trideset.”   24 Drugu im priču izloži govoreći: „Carstvo nebesko je slično čoveku koji je posejao dobro seme na svojoj njivi.   25 Ali kad su ljudi spavali, dođe njegov neprijatelj i poseja kukolj sred pšenice i ode.   26 A kad usev izniče i rod donese, tada se pokaza i kukolj.   27 A domaćinove sluge pristupiše i rekoše mu: ‘Gospodaru, zar nisi posejao dobro seme na svojoj njivi? Otkuda onda kukolj?’   28 A on im reče: ‘Neprijatelj je to učinio.’ Sluge mu pak rekoše: ‘Hoćeš li onda da odemo i da ga saberemo?’   29 A on im reče: ‘Ne, da ne biste skupljajući kukolj iščupali zajedno s njim i pšenicu.   30 Ostavite neka oboje rastu zajedno do žetve, a u vreme žetve reći ću žeteocima: Skupite prvo kukolj i svežite ga u snopove da se spali, a pšenicu snesite u moju žitnicu.’”   31 Drugu im priču izloži govoreći: „Carstvo nebesko je slično gorušičinom zrnu koje čovek uze i poseja na svojoj njivi.   32 Ono je, doduše, manje od svih semena, ali kad izraste, veće je od zelja i biva drvo, tako da ptice nebeske dođu i gnezde se na njegovim granama.”   33 Drugu priču im kaza: „Carstvo nebesko je slično kvascu koji žena uze i pomeša u tri posude brašna dok sve ne uskisnu.”   34 Sve ovo izgovori Isus u pričama narodu, i bez priča im ništa nije govorio   35 da se ispuni što je rekao prorok: „Otvoriću u pričama usta svoja, objaviću što je skriveno od postanka sveta.”   36 Tada otpusti narod i ode kući. I priđoše mu njegovi učenici govoreći: „Razjasni nam priču o kukolju na njivi.”   37 A on odgovori i reče: „Sejač dobrog semena je Sin čovečji;   38 njiva je svet; dobro seme – to su sinovi carstva; kukolj su sinovi zla,   39 a neprijatelj koji ga poseja jeste đavo; žetva je kraj sveta, a žeteoci su anđeli.   40 Kao što se kukolj skuplja i vatrom spaljuje, tako će biti i na svršetku sveta.   41 Poslaće Sin čovečji svoje anđele i pokupiće iz svoga carstva sve sablazni i one koji čine bezakonje i baciće ih u peć ognjenu.   42 Onde će biti plač i škrgut zuba.   43 Tada će pravednici sijati kao sunce u carstvu Oca svoga. Ko ima uši, neka sluša.   44 Carstvo nebesko je slično blagu skrivenom u polju, koje čovek nađe i sakri, pa od radosti svoje ode i proda sve što ima, te kupi onu njivu.   45 Carstvo nebesko je slično i trgovcu koji traži lepe bisere.   46 A kad nađe jedan skupoceni biser, ode i proda sve što ima i kupi ga.   47 Carstvo nebesko je opet slično mreži bačenoj u more koja je zahvatila riba od svake vrste.   48 Kad se napuni, izvukoše je na obalu i sedoše, pa skupiše dobre u posude, a rđave izbaciše.   49 Tako će biti i na svršetku sveta: izaći će anđeli i odeliće zle od pravednih   50 i baciće ih u peć ognjenu. Onde će biti plač i škrgut zuba.   51 Jeste li razumeli sve ovo?” Rekoše mu: „Da.”   52 A on im reče: „Zato je svaki književnik poučen za carstvo nebesko sličan domaćinu koji iz svoje riznice iznosi novo i staro.”   53 I kad Isus svrši ove priče, ode odande.  

Kontekst · Početna strana · Link