Luka 16

1 A govorio je i učenicima: „Bio je jedan bogat čovek koji je imao upravitelja imanja, i ovoga su optužili kod njega da rasipa njegovo imanje.   2 Tada ga dozva i reče mu: ‘Šta to čujem o tebi? Položi račun o svom upravljanju, jer ne možeš više upravljati.’   3 A upravitelj reče u sebi: ‘Šta da uradim, jer moj gospodar oduzima od mene upravu? Kopati ne mogu, stid me je da prosim.   4 Znam šta ću učiniti da bi me primili u svoje kuće kad budem uklonjen sa uprave.’   5 I pozva dužnike svoga gospodara, svakog pojedinačno, i reče prvom: ‘Koliko si dužan mom gospodaru?’   6 A on reče: ‘Sto vati ulja.’ Reče mu: ‘Uzmi svoju obveznicu i odmah sedi pa napiši pedeset.’   7 Zatim reče drugom: ‘A ti koliko duguješ?’ On reče: ‘Sto vreća pšenice.’ Reče mu: ‘Uzmi svoju obveznicu i napiši osamdeset.’   8 I pohvali gospodar nepravednog upravitelja što je mudro učinio, jer su deca ovoga sveta prema svom rodu mudrija od sinova svetlosti.   9 Pa i ja vam kažem: načinite sebi prijatelje pomoću nepravednog bogatstva da bi vas primili u večne stanove kad ono nestane.   10 Ko je veran u najmanjem – veran je u velikom, a ko je neispravan u najmanjem – neispravan je i u velikom.   11 Ako, dakle, niste bili verni u nepravednom bogatstvu, ko će vam poveriti istinito bogatstvo.   12 I ako niste bili verni u tuđem, ko će vam dati vaše?   13 Nijedan sluga ne može da služi dva gospodara: jer, ili će jednog mrzeti, a drugoga ljubiti, ili će jednom biti privržen, a drugoga prezirati. Ne možete da služite Bogu i mamonu.”   14 A sve ovo slušali su fariseji, koji su bili srebroljupci, i rugali su mu se.   15 I reče im: „Vi se predstavljate pravedni pred ljudima, ali Bog zna vaša srca. Jer što se među ljudima smatra kao nešto visoko, pred Bogom je mrzost.”   16 Zakon i Proroci bili su do Jovana; od tada se propoveda jevanđelje o carstvu Božjem i svako navaljuje da uđe u njega.   17 Ali je lakše da nebo i zemlja prođu nego da propadne jedna crtica iz Zakona.   18 Preljubu čini svaki koji otpušta svoju ženu i ženi se drugom; i ko se ženi otpuštenicom – čini preljubu.   19 A bio je neki bogat čovek koji se oblačio u skerlet i skupoceno platno i veselio se sjajno svaki dan.   20 A pred njegovim vratima ležao je jedan siromah po imenu Lazar, pun čireva,   21 želeći da se nasiti onim što je padalo s bogataševe trpeze; uz to su i psi dolazili i lizali njegove rane.   22 A kad umre siromah, anđeli ga odneše u Avraamovo naručje. Umro je i bogataš, i sahraniše ga.   23 I kad se mučio u adu, podiže oči i vide izdaleka Avraama i Lazara u njegovom naručju.   24 Tad povika: „Oče Avraame, smiluj se na mene i pošalji Lazara da umoči vrh svoga prsta u vodu i da mi rashladi jezik jer se mučim u ovom plamenu.”   25 A Avraam reče: „Sinko, seti se da si primio svoja dobra u svom životu, a Lazar isto tako zla; on se sad ovde teši, a ti se mučiš.   26 A preko svega toga, postavljena je velika provalija između nas i vas da ne mogu da pređu oni koji žele odavde k vama, niti da pređu k nama oni odande.”   27 Tada reče: „Molim te onda, oče, da ga pošalješ u kuću moga oca,   28 jer imam petoro braće; neka ih uveri – da ne bi i oni došli na ovo mesto mučenja.”   29 Ali Avraam reče: „Oni imaju Mojsija i proroke, neka poslušaju njih.”   30 On pak reče: „Ne, oče Avraame, nego ako im ko iz mrtvih dođe, pokajaće se.”   31 Reče mu: „Ako ne slušaju Mojsija i proroke, neće ih uveriti ni onaj ko vaskrsne iz mrtvih.”  

Prethodno · Sledeće · Početna strana · Link