Matej 22

1 I prozbori opet Isus i reče im u pričama govoreći:   2 „Carstvo nebesko je slično jednom caru koji priredi svadbu svome sinu.   3 I posla svoje sluge da pozovu zvanice na svadbu, i ne hteše da dođu.   4 Opet posla druge sluge govoreći: Recite zvanicama: ‘Evo, spremio sam ručak svoj, junci moji i tovljenici su poklani, i sve je spremno. Dođite na svadbu!’   5 A oni ne mariše i odoše, jedan na svoju njivu, a drugi u svoju trgovinu;   6 ostali pak uhvatiše njegove sluge, zlostaviše ih i ubiše.   7 A car se razgnevi, posla svoju vojsku i pobi one ubice i grad njihov spali.   8 Tada reče svojim slugama: ‘Svadba je spremna, ali zvanice ne behu dostojne.   9 Idite stoga na raskršća i koje god nađete pozovite na svadbu.’   10 I sluge one izađoše na puteve i skupiše sve koje nađoše, zle i dobre; i napuni se svadbena dvorana gostiju.   11 A kad uđe car da vidi goste, ugleda onde čoveka koji nije bio obučen u svadbeno ruho.   12 I reče mu: ‘Prijatelju, kako si ušao ovamo bez svadbenog ruha?’ A on zaneme.   13 Tada car reče slugama: ‘Svežite mu ruke i noge i izbacite ga u krajnju tamu; onde će biti plač i škrgut zuba.’   14 Jer su mnogi zvani, ali je malo izabranih.”   15 Tada odoše fariseji i dogovoriše se kako da ga uhvate u reči.   16 I poslaše mu svoje učenike sa irodovcima, koji rekoše: „Učitelju, znamo da si istinit i u istini učiš putu Božjem, ni na koga se ne obazireš, jer ne gledaš ko je ko.   17 Reci nam, dakle, šta misliš? Da li je dopušteno dati caru porez ili nije?”   18 Ali Isus pozna njihovu zloću i reče: „Što me kušate, licemeri?   19 Pokažite mi porezni novac. A oni mu pružiše dinar.”   20 I reče im: „Čiji je ovo lik i natpis?”   21 Rekoše mu: „Carev.” Tada im reče: „Dajte, onda, caru carevo, a Bogu Božje.”   22 I čuvši zadiviše se, te ga ostaviše i odoše.   23 Onoga dana pristupiše mu sadukeji, koji govore da nema vaskrsenja, i upitaše ga:   24 „Učitelju, Mojsije reče: ‘Ako ko umre bez dece, neka brat njegov uzme njegovu ženu i podigne porod svome bratu.’   25 A kod nas je bilo sedmoro braće: prvi se oženi i umro, pa kako nije imao poroda, ostavi svoju ženu bratu svome;   26 tako i drugi i treći, sve do sedmoga.   27 A posle svih umre žena.   28 O vaskrsenju, dakle, kojega će od sedmorice biti žena? Jer svi su je imali.”   29 A Isus odgovori i reče im: „Varate se ne znajući Pisma, ni sile Božje.   30 Jer se o vaskrsenju niti žene niti udaju, nego su kao anđeli Božji na nebu.   31 A za vaskrsenje mrtvih niste li čitali šta vam je Bog rekao:   32 ‘Ja sam Bog Avraamov, i Bog Isakov, i Bog Jakovljev’? Bog nije Bog mrtvih, nego živih.”   33 I čuvši narod divljaše se njegovoj nauci.   34 A kad su fariseji čuli da je ućutao sadukeje, skupiše se zajedno   35 i upita jedan od njih, zakonik, kušajući ga:   36 „Učitelju, koja je najveća zapovest u zakonu?”   37 A on mu reče: „‘Ljubi Gospoda, Boga svoga, svim srcem svojim i svom dušom svojom i svom mišlju svojom.’   38 Ovo je najveća i prva zapovest.   39 A druga je kao i ova: ‘Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe.’   40 O ovim dvema zapovestima visi sav Zakon i Proroci.”   41 A kad fariseji behu okupljeni, upita ih Isus:   42 „Šta vi mislite o Hristu? Čiji je sin?” Rekoše mu: „Davidov.”   43 Reče im: „Kako ga onda David Duhom naziva Gospodom govoreći:   44 Reče Gospod Gospodu mome: ‘Sedi meni s desne strane dok položim tvoje neprijatelje pod noge tvoje?’   45 Kad, dakle, David njega naziva Gospodom, kako mu je sin?”   46 I niko nije mogao da mu odgovori ni reči, niti se ko usudi od onoga dana da ga više pita.  

Prethodno · Sledeće · Početna strana · Link