Luka 16:1-13

1 A govorio je i učenicima: „Bio je jedan bogat čovek koji je imao upravitelja imanja, i ovoga su optužili kod njega da rasipa njegovo imanje.   2 Tada ga dozva i reče mu: ‘Šta to čujem o tebi? Položi račun o svom upravljanju, jer ne možeš više upravljati.’   3 A upravitelj reče u sebi: ‘Šta da uradim, jer moj gospodar oduzima od mene upravu? Kopati ne mogu, stid me je da prosim.   4 Znam šta ću učiniti da bi me primili u svoje kuće kad budem uklonjen sa uprave.’   5 I pozva dužnike svoga gospodara, svakog pojedinačno, i reče prvom: ‘Koliko si dužan mom gospodaru?’   6 A on reče: ‘Sto vati ulja.’ Reče mu: ‘Uzmi svoju obveznicu i odmah sedi pa napiši pedeset.’   7 Zatim reče drugom: ‘A ti koliko duguješ?’ On reče: ‘Sto vreća pšenice.’ Reče mu: ‘Uzmi svoju obveznicu i napiši osamdeset.’   8 I pohvali gospodar nepravednog upravitelja što je mudro učinio, jer su deca ovoga sveta prema svom rodu mudrija od sinova svetlosti.   9 Pa i ja vam kažem: načinite sebi prijatelje pomoću nepravednog bogatstva da bi vas primili u večne stanove kad ono nestane.   10 Ko je veran u najmanjem – veran je u velikom, a ko je neispravan u najmanjem – neispravan je i u velikom.   11 Ako, dakle, niste bili verni u nepravednom bogatstvu, ko će vam poveriti istinito bogatstvo.   12 I ako niste bili verni u tuđem, ko će vam dati vaše?   13 Nijedan sluga ne može da služi dva gospodara: jer, ili će jednog mrzeti, a drugoga ljubiti, ili će jednom biti privržen, a drugoga prezirati. Ne možete da služite Bogu i mamonu.”  

Kontekst · Početna strana · Link