Luka 10

1 Posle toga Gospod izabra drugih sedamdeset i dva, pa ih posla po dvojicu pred sobom u svaki grad i svako mesto kuda je sam nameravao da dođe.   2 I reče im: „Žetva je velika, a radnika je malo; molite stoga gospodara žetve da pošalje radnike na svoju žetvu.   3 Idite, eto, šaljem vas kao jaganjce među vukove.   4 Ne nosite novčanika, ni torbe, ni obuće i ne pozdravljajte nikoga na putu.   5 A kad uđete u koju kuću, prvo recite: ‘Mir ovoj kući.’   6 I ako tamo bude sin mira, vaš mir će ostati na njoj; a ako ne, vratiće se k vama.   7 U toj kući ostajte, jedite i pijte što imaju; radnik je, naime, dostojan svoje plate. Nemojte prelaziti iz kuće u kuću,   8 i ako uđete u koji grad – pa vas prime – jedite što je izneseno pred vas.   9 Iscelite bolesnike u njemu i govorite im: ‘Došlo je do vas carstvo Božje.’   10 Ako pak uđete u koji grad, pa vas ne prime, izađite na njegove ulice i recite:   11 ‘Otresamo vam iz vašega grada i prah koji je prionuo za naše noge. Ali to znajte da se približilo carstvo Božje.’   12 Kažem vam da će u onaj dan Sodomu biti lakše nego tom gradu.   13 Teško tebi, Horazine, teško tebi, Vitsaido, jer da su se u Tiru i Sidonu dogodila čuda koja su se dogodila u vama, odavno bi se pokajali sedeći u vreći i pepelu.   14 Ali Tiru i Sidonu će biti lakše na sudu nego vama.   15 I ti, Kafarnaume, zar ćeš se do neba podići? Bićeš srušen do ada.   16 Ko vas sluša – mene sluša, i ko vas odbacuje – mene odbacuje; ko pak odbacuje mene – odbacuje onoga koji je mene poslao.”   17 A onih sedamdeset i dva vratiše se s radošću govoreći: „Gospode, i demoni nam se pokoravaju u tvoje ime.”   18 A on im reče: „Gledao sam satanu kako je pao s neba kao munja.   19 Eto, dao sam vam vlast da stajete na zmije i škorpije, i na svaku neprijateljsku silu – i ništa vam neće nauditi.   20 Ali nemojte da se radujete tome što vam se duhovi pokoravaju, nego se radujte što su vaša imena zapisana na nebesima.”   21 U taj čas obradova se u Duhu Svetome i reče: „Hvalim te, Oče, Gospode neba i zemlje, što si sakrio ovo od mudrih i pametnih, a otkrio si bezazlenima. Da, Oče, zato što se tebi tako svidelo.   22 Moj Otac mi je sve predao. I niko sem Oca ne zna ko je Sin, i ko je Otac zna samo Sin i onaj kome Sin hoće da otkrije.”   23 Tada se obrati posebno učenicima i reče: „Blažene su oči koje gledaju što vi gledate.   24 Jer vam kažem da su mnogi proroci i carevi želeli da vide ono što vi gledate, i nisu videli, te da čuju ono što vi slušate, pa nisu čuli.”   25 I, gle, jedan učitelj Zakona ustade da ga kuša i reče: „Učitelju, šta treba da učinim, pa da nasledim život večni?”   26 A on mu reče: „Šta je napisano u Zakonu? Kako čitaš?”   27 A on odgovori i reče: „Ljubi Gospoda, Boga svoga, svim srcem svojim i svom dušom svojom, i svom snagom svojom i svom mišlju svojom i ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe.”   28 Reče mu: „Pravo si odgovorio; čini to, pa ćeš živeti.”   29 On pak, želeći da se opravda, reče Isusu: „A ko je moj bližnji?”   30 Isus prihvati i reče: „Jedan čovek je silazio iz Jerusalima u Jerihon i pao u ruke razbojnicima, koji ga svukoše, izbiše, ostaviše ga napolju polumrtva i odoše.   31 A slučajno je tim putem silazio jedan sveštenik, vide ga i prođe.   32 Isto tako i jedan levit dođe na to mesto, pa kad vide, prođe.   33 A neki Samarićanin putujući dođe do njega i, kad ga vide, sažali se,   34 priđe, preli njegove rane uljem i vinom, te ih previ, pa ga posadi na svoje živinče, odvede u gostionicu i postara se za njega.   35 Sutradan izvadi dva dinara, dade ih gostioničaru i reče: ‘Pobrini se za njega i, ako potrošiš više, platiću ti kad se vratim.’   36 Šta misliš, koji je od ove trojice bio bližnji onome što je pao razbojnicima u ruke?”   37 A on reče: „Onaj koji mu je učinio milosrđe.” Isus mu pak reče: „Idi, pa čini i ti tako.”   38 A kad su putovali, uđe u jedno selo; neka žena po imenu Marta primi ga u svoju kuću.   39 Ona je imala sestru po imenu Mariju, koja je sela kraj nogu Gospoda i slušala njegovu besedu.   40 A Marta se mnogo trudila da ga što bolje posluži. Ona priđe i reče: „Gospode, zar ne mariš što me je moja sestra ostavila samu da služim? Reci joj, dakle, da mi pomogne.”   41 A Gospod joj odgovori i reče: „Marta, Marta, brineš se i uznemiravaš se za mnogo,   42 a jedno je potrebno; Marija je, naime, izabrala dobri deo, koji joj se neće oduzeti.”  

Prethodno · Sledeće · Početna strana · Link