Rimljanima 9

1 Istinu govorim u Hristu, ne lažem, to mi svedoči moja savest u Duhu Svetom   2 da mi je vrlo žao i da me srce boli bez prestanka.   3 Želeo bih, naime, da sam budem kao proklet odlučen od Hrista – za svoju braću i svoje srodnike po telu,   4 koji su Izrailjci, kojima pripada usinovljenje, i slava, i zaveti, i zakonodavstvo, i služba Božja, i obećanja,   5 čiji su oci, od kojih potiče i Hristos po telu, koji je nad svima Bog – blagosloven u sve vekove, amin.   6 Ali ne treba misliti da je propala reč Božja, jer nisu svi koji vode poreklo od Izrailja pravi Izrailjci.   7 I nisu svi Avraamova deca samim tim što su njegovo potomstvo, nego: „U Isaku nazvaće se tvoje potomstvo.”   8 To znači da sva telesna deca nisu deca Božja, nego deca obećanja smatraju se kao pravo potomstvo.   9 A reč obećanja je ovo: „Doći ću u ovo vreme i Sara će imati sina.”   10 Ali ne samo ona nego i Reveka, koja je od jednoga začela, od Isaka, našeg oca;   11 jer dok se oni još nisu rodili, niti učinili što dobro ili zlo, da bi ostalo onako kako je Bog po svom izboru odredio,   12 da ne zavisi od dela nego od onoga koji poziva, njoj je rečeno: „Stariji će služiti mlađemu”,   13 kao što je napisano: „Jakova sam zavoleo, a Isava sam omrzo.”   14 Šta ćemo, dakle, reći? Da nije to nepravda s Božje strane? Daleko od toga.   15 Jer Mojsiju govori: „Smilovaću se na onoga prema kome imam milosti i sažaliću se na onoga prema kome imam sažaljenja.”   16 Stoga, dakle, ne zavisi od onoga koji hoće, niti od onoga koji trči, nego od milostivoga Boga.   17 Jer Pismo govori faraonu: „Baš zato te podigoh da na tebi pokažem svoju silu i da se moje ime razglasi po svoj zemlji.”   18 Tako, dakle, smiluje se na koga hoće i učini okorelim – koga hoće.   19 Sad ćeš mi reći: „Zašto onda još prekoreva?” Jer ko može da se suprotstavi njegovoj volji?   20 Ta ko si ti, čoveče, da se prepireš s Bogom? Hoće li rukotvorina govoriti svom tvorcu: „Zašto si me tako načinio?”   21 Ili zar lončar nema vlasti nad ilovačom – da od iste smese načini jednu posudu za čast, a drugu za sramotu?   22 A šta ćemo reći ako je Bog, želeći da pokaže svoj gnev i da obznani svoju moć, s velikom strpljivošću podneo posude gneva, pravljene za propast,   23 da bi istovremeno obznanio bogatstvo svoje slave na posudama milosti, koje je unapred pripravio za slavu;   24 kao takve pozvao je i nas, ne samo od Judejaca nego i od mnogobožaca,   25 kao što i govori kod Osije: „Narod koji nije moj narod nazvaću svojim, i onu koja nije voljena nazvaću voljenom,   26 i dogodiće se da će se na mestu gde im je rečeno: ‘Vi niste moj narod’, baš onde nazvati sinovima živog Boga.”   27 A Isaija viče za Izrailj: „Ako broj sinova Izrailjevih bude kao morski pesak, spašće se ipak samo ostatak,   28 jer Gospod će svoju reč sprovesti na zemlji, ispuniće je bez odlaganja.”   29 I kao što je Isaija prorekao: „Da nam Gospod Savaot nije ostavio potomstvo, postali bismo kao Sodoma i bili bismo izjednačeni s Gomorom.”   30 Šta ćemo, dakle, reći? Mnogobošci, koji nisu težili za pravednošću, postigli su pravednost, i to pravednost od vere,   31 a Izrailj, težeći zakonu pravednosti, nije dostigao taj zakon.   32 Zašto? Zato što nije nastojao da ga dostigne verom, nego delima; spotakoše se na kamen spoticanja,   33 kao što je napisano: „Evo postavljam na Sion kamen spoticanja i stenu sablazni, i ko u njega veruje, neće se postideti.”  

Prethodno · Sledeće · Početna strana · Link