Rimljanima 101 Braćo, želja moga srca i moja molitva Bogu za njih usmerena je na njihovo spasenje. 2 Jer im svedočim da imaju revnosti za Boga, ali bez pravilnog saznanja. 3 Ne znajući, naime, šta je pravednost Božja i tražeći da postave svoju sopstvenu pravednost, nisu se potčinili Božjoj pravednosti. 4 Jer Hristos je svršetak zakona – za opravdanje svakom koji veruje. 5 Jer Mojsije piše za pravednost koja je od zakona: „Čovek koji nju čini živeće od nje.” 6 A pravednost, koja je od vere, ovako govori: Nemoj da kažeš u svom srcu: „Ko će se popeti na nebo?” To jest, da svede Hrista, 7 ili: „Ko će sići u bezdan?” To jest, da izvede Hrista iz mrtvih. 8 Nego šta ona govori? – „Blizu ti je reč, u tvojim ustima i u tvom srcu”, to jest, reč vere koju mi propovedamo. 9 Ako, dakle, svojim ustima ispovediš da je Isus Gospod i poveruješ u svom srcu da ga je Bog vaskrsao iz mrtvih, bićeš spasen. 10 Jer srcem se veruje za pravednost, a ustima se ispoveda na spasenje. 11 Pismo, naime, kaže: „Svako ko veruje u njega, neće se postideti.” 12 Jer nema razlike između Judejca i Grka; jedan isti Gospod je nad svima, bogat za sve koji ga prizivaju, 13 jer: „Svako ko prizove ime Gospodnje, biće spasen.” 14 Kako će, dakle, prizvati onoga u koga nisu poverovali? A kako će verovati u onoga za koga nisu čuli? Kako će pak čuti bez propovednika? 15 I kako će propovedati ako nisu poslani? Kao što je napisano: „Kako su mile noge onih koji javljaju dobra.” 16 Ali svi nisu poslušali jevanđelje. Jer Isaija govori: „Gospode, ko je poverovao našoj propovedi?” 17 Vera, dakle, potiče od propovedi, a propoved biva Hristovom rečju. 18 Nego kažem – zar nisu čuli? Još te kako: „Glas njihov izašao je po svoj zemlji, i njihove reči do kraja sveta.” 19 Pitam čak: „Zar Izrailj nije razumeo?” Mojsije prvi govori: „Izazvaću vas da se u revnosti ugledate na narod, koji nije moj narod, i probudiću u vama gnev prema jednom nerazumnom narodu.” 20 Isaija se pak usuđuje i govori: „Nađoše me koji me nisu tražili i javih se onima koji za mene nisu pitali.” 21 A Izrailju govori: „Vazdan pružah svoje ruke neposlušnom i jogunastom narodu.” Prethodno · Sledeće · Početna strana · Link
|