Rimljanima 81 Stoga, sad nema osude za one koji su u Hristu Isusu. 2 Jer te je zakon Duha života u Hristu Isusu oslobodio od zakona greha i smrti. 3 Jer što zakon nije mogao, zato što je zbog tela bio slab, učinio je Bog na taj način što je poslao svoga Sina u obličju sličnom grešnom telu, i za greh, i osudio greh u telu, 4 da bi se pravednost koju zakon zahteva ispunila na nama koji ne živimo po telu, nego po Duhu. 5 Koji se, naime, drže tela, misle na ono što je vezano za telo, a koji se drže Duha, misle na ono što pripada Duhu. 6 Jer telo smera k smrti, a Duh smera životu i miru. 7 Zato je stremljenje tela neprijateljstvo prema Bogu; jer se ne pokorava Božjem zakonu, niti može. 8 Koji su sasvim u telu, ne mogu da ugode Bogu. 9 A vi niste sasvim u telu, nego u Duhu, ako Duh Božji stvarno obitava u vama. Ko pak nema Duha Hristovog, taj njemu ne pripada. 10 A ako je Hristos u vama, telo je onda mrtvo za greh, ali je Duh život za pravednost. 11 I ako u vama obitava Duh onoga koji je Isusa vaskrsao iz mrtvih, onaj koji je vaskrsao iz mrtvih Hrista [Isusa] oživeće i vaša smrtna telesa svojim Duhom, koji u vama obitava. 12 Tako, dakle, braćo, nismo dužnici telu – da po telu živimo. 13 Jer ako po telu živite, umrećete; ako pak Duhom umorite telesna dela, živećete. 14 Jer svi koje vodi Duh Božji, ti su sinovi Božji. 15 Niste, naime, primili ropskog duha da opet strahujete, nego ste primili Duha usinovljenja, kojim vičemo: „Ava, Oče!” 16 Sam Duh svedoči s našim duhom da smo deca Božja. 17 Ako smo pak deca, onda smo i naslednici; naslednici Božji, su naslednici Hristovi – ako s njim stradamo, da se s njim i proslavimo. 18 Smatram, uostalom, da stradanja sadašnjeg vremena ne znače ništa u poređenju sa slavom koja će se na nama otkriti. 19 Jer sva stvorenja sa žudnjom očekuju otkrivenje slave sinova Božjih. 20 A tvorevina Božja potčinjena je ništavnosti, ne svojevoljno, nego za volju onoga koji je potčinio, na nadu 21 – da će i sama tvorevina biti oslobođena ropstva propadljivosti – za slobodu slave dece Božje. 22 Znamo, naime, da cela tvorevina Božja zajedno s nama uzdiše i muči se do sada. 23 I ne samo ona nego i mi sami, koji imamo prvi dar Duha, i mi sami u sebi uzdišemo očekujući usinovljenje, iskupljenje svoga tela. 24 Nadajući se – mi smo spaseni. A nada koja se vidi – nije nada; jer, kad neko nešto gleda, zašto da mu se nada? 25 Ako se pak nadamo onome što ne vidimo, onda to očekujemo sa strpljenjem. 26 Isto tako i Duh pomaže našoj slabosti; jer mi ne znamo za šta treba da se molimo – kako priliči, ali sam Duh posreduje za nas uzdisajima koji se ne mogu iskazati. 27 A onaj što ispituje srca zna šta je smeranje Duha pošto se po Božjoj volji moli za svete. 28 A znamo da Bog sve pomaže na dobro onima koji ga ljube, koji su po njegovoj odluci pozvani. 29 Jer koje je unapred znao, njih je i predodredio da budu saobrazni liku njegovoga Sina, da on bude prvenac među mnogom braćom. 30 Koje je pak predodredio, te je i pozvao; a koje je pozvao, te je i opravdao, a koje je opravdao, te je i proslavio. 31 Šta ćemo, dakle, na to reći? Ako je Bog za nas, ko će protiv nas? 32 Bog, koji nije poštedeo svog sopstvenog Sina, nego ga je predao za sve nas, kako nam neće s njim i sve drugo darovati? 33 Ko će podići tužbu protiv izabranika Božjih? Bog, koji ih opravdava? 34 Ko je taj koji će ih osuditi? Da li Hristos Isus, koji je umro i, štaviše, vaskrsao, koji je s desne strane Bogu i koji se zauzima za nas? 35 Ko će nas rastaviti od Hristove ljubavi? Nevolja, ili pritešnjenost, ili gonjenje, ili glad, ili golotinja, ili pogibao, ili mač? 36 Kao što je napisano: „Radi tebe ubijaju nas vazdan, smatraju nas kao ovce za klanje.” 37 Ali u svemu tome mi nadmoćno pobeđujemo pomoću onoga koji nas je zavoleo. 38 Ubeđen sam, naime, da nas ni smrt, ni život, ni anđeli, ni poglavarstva, ni sadašnjost, ni budućnost, ni sile, 39 ni visina, ni dubina, niti kakvo drugo stvorenje ne može rastaviti od Božje ljubavi, koja je u Hristu Isusu, Gospodu našem. Prethodno · Sledeće · Početna strana · Link
|