Rimljanima 7

1 Ili ne znate, braćo – govorim onima koji poznaju zakon – da zakon ima vlasti nad čovekom dok je živ?   2 Udata žena, naime, vezana je zakonom za muža dok je on živ; ako pak muž umre, razrešena je od zakona kojim je vezana za muža.   3 Stoga će se zvati preljubnica ako za muževljeva života pođe za drugog čoveka; ako pak umre muž njen, slobodna je od zakona i nije preljubnica ako pođe za drugog čoveka.   4 Tako ste i vi, braćo moja, posredstvom Hristova tela umrtvljeni za zakon, da pripadate drugome, vaskrslome iz mrtvih, da donesemo plod Bogu.   5 Jer, kad smo bili u telu, u našim udovima dejstvovale su grešne strasti, koje je zakon pobuđivao, tako da smo donosili plodove smrti.   6 A sad smo oslobođeni od zakona pošto smo umrli onome koji nas je potčinjavao, tako da sad služimo u novom duhu, a ne u starom slovu.   7 Šta ćemo, dakle, reći? Da li je zakon greh? Daleko od toga. Ali ja sam greh poznao samo posredstvom zakona; jer ne bih znao za prohtev da zakon nije kazao: „Ne poželi!”   8 Greh je u zapovesti našao povod i u meni izazvao svaki prohtev; jer greh je bez zakona mrtav.   9 I ja sam nekad živeo bez zakona; a kad je došla zapovest, greh je oživeo.   10 Ja pak umreh i nađe se da me je zapovest, koja je imala da me vodi u život, dovela do smrti.   11 Greh me je, naime, dobivši povod u zapovesti, zaveo i baš njome ubio.   12 Zakon je sam po sebi svet, i zapovest je sveta, i pravedna, i dobra.   13 Znači li to da je dobro meni poslalo smrt? Daleko od toga. Nego greh, da bi se pokazao kao greh, posredstvom dobroga izdejstvovao mi je smrt, da bi greh – posredstvom zapovesti – postao preko svake mere grešan.   14 Znamo, naime, da je zakon duhovan, a ja sam telesan, i kao takav prodan pod greh.   15 Tako, ne znam šta činim; jer ne činim što želim, nego što mrzim – to činim.   16 Ako pak činim što ne želim, slažem se sa zakonom i priznajem da je dobar.   17 Jer to sad ne činim više ja, nego greh koji obitava u meni.   18 Znam, naime, da u meni, to jest, u mome telu, dobro ne obitava; jer hteti – toga ima u meni, ali činim dobro – toga nema.   19 Jer ne činim dobro koje želim, nego zlo, koje ne želim, to činim.   20 A kad činim ono što ne želim, to već ne činim više ja nego greh koji u meni obitava.   21 Želeći, dakle, da činim dobro, nalazim da za mene važi zakon – da je zlo u meni.   22 Tako se po unutrašnjem čoveku radujem Božjem zakonu,   23 ali vidim jedan drugi zakon u svojim udovima, koji vojuje protiv zakona moga uma i zarobljava me zakonom greha, koji je u mojim udovima.   24 Bedan sam ja čovek; ko će me izbaciti od ovog smrtnog tela?   25 Bogu hvala kroz Isusa Hrista, Gospoda našega. Tako, dakle, ja sâm umom služim Božjem zakonu, a telom – zakonu greha.  

Prethodno · Sledeće · Početna strana · Link