Rimljanima 3

1 Kakvo preimućstvo ima Judejac, ili kakva je korist od obrezanja?   2 Mnogo, na svaki način. Prvo, njima su poverena Božja obećanja.   3 Šta to znači? Ako su neki bili neverni, hoće li njihova nevernost obesnažiti Božju vernost?   4 Daleko od toga. Pre će biti da se Bog pokaže istinit, a svaki čovek laža, kao što je napisano. „Da budeš opravdan u svojim rečima i da pobediš kad budeš sudio.”   5 Ako pak naša nepravednost pokazuje Božju pravednost, šta ćemo reći? Da nije Bog nepravedan kad daje izraza svom gnevu? – Ljudski govorim.   6 Daleko od toga. Kako bi onda Bog mogao da sudi svetu?   7 I kad se Božja istinitost mojom lažju pokazala još uzvišenija na slavu njegovu, zašto mi se još kao grešniku sudi?   8 Hoćemo li, kao što nas neki klevetaju i za nas kažu da mi govorimo, da činimo zlo da tako dođe dobro? Osuda ovih je pravedna.   9 Šta, dakle? Jesmo li u preimućstvu? Nikako; jer malopre smo okrivili Judejce i Grke – da su svi pod grehom,   10 kao što je napisano: „Nema pravednoga – baš nijednoga;   11 nema razumnoga, nema toga koji Boga traži.   12 Svi su skrenuli, svi su zajedno postali beskorisni; nema toga koji čini dobro, nema baš nijednog.   13 Njihovo grlo je otvoren grob, varali su svojim jezicima, zmijski otrov je pod njihovim usnama;   14 usta su im puna kletve i gorčine.   15 Noge su im brze za krvoprolića,   16 pustoš i beda je na njihovim putevima,   17 a put mira ne poznaše.   18 Pred njihovim očima nema straha od Boga.”   19 A znamo da sve što zakon govori – govori onima koji su pod zakonom, da se svaka usta zapuše i da sav svet bude kriv pred Bogom.   20 Jer delima zakona niko se neće opravdati pred njim; posredstvom zakona dolazi samo poznanje greha.   21 A sad se bez sudelovanja zakona javila pravednost od Boga, posvedočena od zakona i proroka,   22 naime, pravednost Božja koja verom u Isusa Hrista dolazi za sve koji veruju. Jer nema razlike;   23 svi su zgrešili i tako su lišeni slave Božje,   24 te se opravdavaju za badava – njegovom blagodaću – na osnovu iskupljenja u Hristu Isusu,   25 koga je Bog postavio kao žrtvu izmirenja – njegovom krvlju – koja se verom usvaja, da se pokaže njegova pravednost, jer je Bog u svojoj strpljivosti opraštao grehe učinjene u prošlosti,   26 da bi svoju pravednost pokazao u sadašnje vreme, da bude sam pravedan i da opravda onoga koji veruje u Isusa.   27 Gde je, dakle, hvalisanje? Ono je isključeno. Kojim zakonom? Zakonom dela? Ne, nego zakonom vere.   28 Smatramo, naime, da se čovek opravdava verom bez dela zakona.   29 Ili Bog pripada samo Judejcima, a ne i mnogobošcima? Da, i mnogobošcima,   30 pošto je samo jedan Bog koji će obrezanoga opravdati po veri, a neobrezanoga verom.   31 Da li mi, prema tome, ukidamo zakon verom? Daleko od toga, nego pre podržavamo zakon.  

Prethodno · Sledeće · Početna strana · Link