Rimljanima 2

1 Zato nemaš izgovora, čoveče koji sudiš, ma ko ti bio; jer sudeći drugom samoga sebe osuđuješ, pošto ti, sudija, činiš isto to.   2 A znamo da bog po istini sudi onima koji tako šta čine.   3 Ili misliš, čoveče, ti što sudiš onima koji čine tako šta, a isto činiš, da ćeš izbeći sud Božji?   4 Ili ne mariš za bogatstvo njegove dobrote, podnošenja i strpljivosti, i ne znaš da te Božja dobrota vodi pokajanju?   5 Ali svojom tvrdoglavošću i nepokajanim srcem sabiraš sebi gnev za dan gneva i otkrivenja pravednog suda Božjeg,   6 koji će svakome uzvratiti po njegovim delima;   7 onima koji u istrajnosti čine dobro i traže slavu, čas i nepropadljivost daće večni život,   8 a onima što prkose i ostaju nepokorni istini, a zlu poslušni, gnev i ljutnju.   9 Nevolja i muka na svaku dušu čoveka koji čini zlo, prvo Judejca, pa Grka.   10 A slava, čast i mir svakome koji čini dobro, prvo Judejcu, pa Grku.   11 Jer Bog ne gleda ko je ko.   12 Jer svi koji su bez zakona zgrešili, bez sudelovanja zakona će i propasti, a svi koji su pod zakonom zgrešili – biće po zakonu osuđeni.   13 Jer pred Bogom nisu pravedni oni koji samo slušaju zakon, nego će biti opravdani oni koji zakon tvore.   14 Kad, naime, mnogobošci, koji nemaju zakona, po prirodi čine ono što zakon zahteva, onda su oni, koji nemaju zakona, sami sebi zakon.   15 Oni pokazuju da je delo zakona napisano u njihovim srcima, što svedoči njihova savest i njihove misli koje se međusobno optužuju i brane,   16 na dan kad će Bog preko Isusa Hrista – po mom jevanđelju – suditi ljudske tajne.   17 Ako se pak ti zoveš Judejac, oslanjaš se na zakon i hvališ se Bogom,   18 i pošto si iz zakona dobio pouku, znaš njegovu volju i rasuđuješ šta je pravo, a šta ne,   19 i ubeđen si da si vođ slepima, svetlost onima koji su u mraku,   20 vaspitač nerazumnih, učitelj nejakih, koji u zakonu ima oličenje znanja i istine,   21 ti, dakle, koji drugoga učiš, samoga sebe ne učiš? Ti što propovedaš da se ne krade, kradeš?   22 Ti što govoriš da se ne čini preljuba, činiš preljubu? Ti što osećaš odvratnost prema idolima, potkradaš njihove hramove?   23 Ti što se hvališ zakonom, prestupanjem zakona, ne odaješ poštovanje Bogu?   24 Ta zbog vas se huli na ime Božje među mnogobošcima, kao što je i napisano.   25 Obrezanje svakako pomaže – ako zakon izvršavaš; ako si pak prestupnik zakona, tvoje obrezanje postalo je neobrezanje.   26 Ako, dakle, neobrezani drži zakonske propise, zar se neće njegovo neobrezanje smatrati kao obrezanje?   27 I tako će onaj koji je po prirodi neobrezan, a ispunjava zakon, suditi tebi, prestupniku zakona – i pored slova zakona i obrezanja.   28 Jer nije Judejac onaj koji je to samo spolja, i nije pravo obrezanje ono koje je spolja, na telu,   29 nego Judejac je onaj koji je to iznutra, i pravo obrezanje je u srcu, u duhu, a ne u slovu. Takvoga ne hvale ljudi nego Bog.  

Prethodno · Sledeće · Početna strana · Link