Rimljanima 4

1 Šta ćemo, dakle, reći da je naš po telu praotac Avraam [postigao]?   2 Ako je, naime Avraam opravdan na osnovu svojih dela, može da se hvali, ali ne pred Bogom.   3 Jer šta kaže Pismo: „Avraam je poverovao Bogu, i to mu je uračunato kao pravednost.”   4 A onome koji radi plata se ne računa po milosti, nego po dugu.   5 Onome pak koji ne radi, a veruje u onoga koji opravdava bezbožnika, njegova vera se uračunava u pravednost,   6 kao što i David naziva blaženim čoveka kome Bog uračunava pravednost bez dela:   7 „Blaženi su kojima su bezakonja oproštena i gresi pokriveni.   8 Blažen je čovek kome Gospod greh ne uračunava.”   9 Da li se ovo blaženstvo odnosi samo na obrezane ili i na neobrezane? Mi, naime, govorimo: „Avraamu je vera uračunata kao pravednost.”   10 Kako mu je to uračunato? Kad je bio obrezan ili kad je bio neobrezan? Ne kad je bio obrezan, nego kad je bio neobrezan.   11 Pa i znak obrezanja dobio je kao pečat pravednosti, koju je stekao verom kao neobrezan, da bude otac svih koji kao neobrezani veruju, da se i njima to uračuna u pravednost,   12 i da bude otac obrezanih, onih, naime, koji nisu samo obrezani, nego i hode stopama vere našega oca Avraama, koju je on još kao neobrezan imao.   13 Jer obećanje Avraamu ili njegovom potomstvu da će on biti naslednik sveta nije došlo posredstvom zakona, već posredstvom pravednosti u veri.   14 Ako su, naime, naslednici samo oni od zakona, onda je vera izgubila vrednost, a obećanje je obesnaženo.   15 Jer zakon izaziva gnev, i gde nema zakona, nema ni prestupa.   16 Zato se kaže „od vere”, da bude po blagodati, da obećanje bude sigurno svemu potomstvu, ne samo onome od zakona nego i onome od Avraamove vere; on je otac svima nama,   17 kao što je napisano: „Postavio sam te za oca mnogim narodima”, pred Bogom, kome je on verovao, koji oživljava mrtve i koji nebiće poziva u biće.   18 Avraam se – i mimo nade – nadao i poverovao je da će postati otac mnogim narodima, kao što je rečeno: „Tako će biti tvoje potomstvo.”   19 I nije oslabio u veri kad je uzeo u obzir svoje već izumrlo telo, bio je već stogodišnjak, i izumrlu Saarinu matericu.   20 U Božje obećanje nije posumnjao s neverovanjem, nego bi ojačan u veri, te dade slavu Bogu,   21 potpuno uveren da je Bog kadar i učiniti ono što je obećao.   22 Zato mu je bilo uračunato u pravednost.   23 I nije samo radi njega napisano da mu je uračunato,   24 nego i radi nas kojima će se uračunavati, zato što verujemo u onoga koji je vaskrsao iz mrtvih Isusa, Gospoda našega,   25 koji je predan za naše grehe i podignut radi našega opravdanja.  

Prethodno · Sledeće · Početna strana · Link