Rimljanima 1

1 Pavle, služitelj Hrista Isusa, pozvan za apostola, određen za jevanđelje Božje,   2 koje je Bog unapred obećao preko svojih proroka u Svetim pismima,   3 a koje govori o njegovom Sinu, po telu rođenom iz Davidovog potomstva,   4 po Duhu svetosti postavljenom za Sina Božjeg u sili – od vaskrsenja iz mrtvih, Isusu Hristu Gospodu našem.   5 Njegovim smo posredstvom dobili blagodat i apostolstvo da za njegovo ime privedemo poslušnosti i veri sve narode,   6 među kojima ste i vi od Isusa Hrista pozvani   7 – svima Bogu dragima, pozvanima svetima, koji su u Rimu: blagodat vam i mir od Boga oca našega i Gospoda Isusa Hrista.   8 Prvo zahvaljujem svome Bogu kroz Isusa Hrista za sve vas što se o vašoj veri govori po svemu svetu.   9 I Bog, kome svojim duhom služim u objavljivanju jevanđelja o njegovom Sinu, svedok mi je da vas se neprestano sećam   10 svagda u svojim molitvama, moleći se da bi mi jednom pošlo za rukom da Božjom voljom dođem k vama.   11 Želim, naime, da vas vidim, da vam udelim kakav duhovni dar za vaše učvršćenje,   12 to jest, da među vama, s vama zajedno nađem utehu zajedničkom verom – vašom i mojom.   13 Ne želim, braćo, da vam ostane nepoznato da sam mnogo puta stavio sebi u zadatak da dođem k vama, da imam kakav plod i među vama kao i među ostalim mnogobošcima, ali sam dosad uvek bio sprečen.   14 Dužan sam Grcima i varvarima, mudrima i nerazumnima;   15 tako sam voljan da objavim jevanđelje i vama u Rimu.   16 Ja se, naime, ne stidim jevanđelja, jer je ono sila Božja na spasenje svakome ko u njega veruje, prvo Judejcima, a i Grku.   17 Jer se u njemu otkriva pravednost Božja, iz vere u veru, kao što je napisano: „Pravednik će živeti od vere.”   18 Gnev Božji pak otkriva se s neba na svaku bezbožnost i nepravednost ljudi, koji nepravednošću zadržavaju istinu,   19 jer ono što se može saznati o Bogu, njima je poznato; Bog im je objavio.   20 Čak i njegove nevidljive osobine, njegova večna sila i božanstvo, mogu se od stvorenja sveta jasno sagledati ako se na njegovim delima promatraju, da nemaju izgovora,   21 jer iako su Boga poznali, nisu ga kao Boga proslavili, niti zahvalnost pokazali, nego u svojim mislima padoše u ništavnu varku, te potamne njihovo nerazumno srce.   22 Postali su ludi govoreći da su mudri,   23 pa zameniše slavu besmrtnoga Boga slikom i prilikom smrtnog čoveka, i ptica, i četvoronožnih životinja, i gmizavaca.   24 Bog ih je zato s prohtevima njihovih srca predao u nečistoti da međusobno obeščašćuju svoja telesa   25 oni koji su lažju zamenili Božju istinu, poštovali i klanjali se tvorevini umesto tvorcu, koji je blagosloven doveka, amin.   26 Zato ih je Bog prepustio sramnim strastima; njihove žene zameniše prirodno opštenje neprirodnim,   27 a isto tako i ljudi ostaviše prirodno opštenje sa ženom i u svojoj požudi raspališe se jedan na drugoga, tako da ljudi s ljudima čine sram i na sebi primaju zasluženu platu za svoju zabludu.   28 I pošto se nisu potrudili da upoznaju Boga, Bog ih je prepustio njihovom izopačenom umu – da čine što ne priliči,   29 oni koji su ispunjeni svakom nepravednošću, zloćom, lakomstvom, nevaljastvom, puni zavisti, ubistva, svađe, lukavstva, zloćudnosti, došaptavači,   30 opadači, bogomrsci, siledžije, oholi ljudi, razmetljivci, pronalazači zala, nepokorni roditeljima,   31 nerazumni, nepouzdani, bez ljubavi, nemilosrdni;   32 oni znaju Božju pravdu – da oni koji tako šta čine zaslužuju smrt, pa ipak ne samo što to čine nego odobravaju i drugima koji čine.  

Sledeće · Početna strana · Link