Rimljanima 11

1 Pitam sad: „Da nije Bog odbacio svoj narod?” Daleko od toga. Jer i ja sam Izrailjac od Avraamovog potomstva, iz Venijaminovog plamena.   2 Bog nije odbacio svoj narod, koji je unapred znao. Ili ne znate šta Pismo govori o Iliji, kako se tuži Bogu na Izrailja?   3 „Gospode, pobiše tvoje proroke, razrušiše tvoje oltare, a ja sam ostao sam, pa i moj život traže.”   4 Ali šta mu veli Božji odgovor? „Ostavih sebi sedam hiljada ljudi koji nisu priklonili kolena pred Vaalom.”   5 Tako, dakle, i u sadašnje vreme postoji jedan ostatak izabran po blagodati.   6 Ako je pak po blagodati, onda nije po delima, jer inače blagodat ne bi više bila blagodat.   7 Šta to znači? Izrailj nije postigao što je tražio, a izabrani su postigli; ostali pak ostaše okoreli,   8 kao što je napisano: „Bog mi je dao tvrdoglavi duh, oči da ne vide i uši da ne čuju – do današnjeg dana.”   9 I David govori: „Trpeza njihova neka bude zamka i klopka, i sablazan, i odmazda njima,   10 neka se pomrače njihove oči – da ne vide, a leđa njihova savij zauvek.”   11 Pitam stoga: „Da se nisu spotakli da bi sasvim pali?” Daleko od toga; nego njihovim promašajem spasenje je došlo mnogobošcima da ih podstaknu na revnost.   12 Ako je pak njihov promašaj bogatstvo za svet i njihovo zaostajanje bogatstvo za mnogobošce, šta li će tek učiniti njihova punoća?   13 A vama, nekadašnjim mnogobošcima, kažem: Ukoliko sam apostol mnogobožaca, hvalim svoju službu   14 ne bih li kako podstakao svoj rod na revnost i spasao neke od njih.   15 Jer ako je njihovo odbacivanje donelo pomirenje svetu, šta će drugo značiti njihovo primanje nego život iz mrtvih?   16 Ako je prvi hleb svet, sveto je i sve testo; i ako je koren svet, svete su i grane.   17 Ako su pak neke grane odlomljene, a ti si se kao divlja maslina nakalemio među njih i postao zajedničar u korenu i masnoći masline,   18 nemoj da se ponosiš nad granama. A ako se ponosiš, znaj da ne nosiš ti korena, nego koren tebe.   19 Na to ćeš reći: „Grane su odlomljene – da se ja nakalemim.”   20 Dobro; odlomljene su zbog njihovog neverovanja, a ti verom stojiš. Ne ponosi se, nego se boj.   21 Jer, ako Bog nije poštedeo prirodne grane, neće poštedeti ni tebe.   22 Vidi stoga dobrotu i strogost Božju. Strogost se ispoljava na onima koji su pali, a dobrota Božja na tebi – ako istraješ u dobroti; inače ćeš i ti biti odsečen.   23 A i oni, ako ne ostanu u neverovanju, biće nakalemljeni; jer Bog može da ih opet nakalemi.   24 Jer, ako si ti odsečen od prirodne divlje masline i nakalemljen – protiv prirode – na pitomu maslinu, koliko će se pre nakalemiti na rođenu maslinu oni koji su po prirodi njene grane.   25 Ne želim naime, braćo, da vam ostane nepoznata ova tajna, da ne bi mudrovali po svojoj mudrosti: jedan deo Izrailja je okoreo – dok ne uđu svi mnogobošci,   26 i tako će se spasti sav Izrailj, kao što je napisano: „Izbavitelj će doći sa Siona, odvratiće bezbožnost od Jakova.   27 I ovo im je zavet od mene kad uklonim njihove grehe.”   28 S obzirom na jevanđelje, oni su neprijatelji Božji – vas radi, a s obzirom na izbor, Bog ih voli zbog otaca.   29 Jer Bog se ne kaje za svoje blagodatne darove i poziv.   30 Kao što ste, naime, vi nekad bili Bogu neposlušni, a sad se smilovao na vas zbog njihove neposlušnosti,   31 tako su i oni sad postali neposlušni – radi vašeg pomilovanja, da bi i oni bili pomilovani.   32 Jer Bog je sve zajedno zatvorio u neposlušnost da bi svima pokazao svoju milost.   33 O dubino bogatstva i mudrosti i znanja Božjeg! Kako su nedokučivi njegovi sudovi i neistražljivi njegovi putevi!   34 Jer ko je upoznao Gospodnju misao? Ili ko je bio njegov savetnik?   35 Ili ko mu je nešto prvo dao da bi mu bilo vraćeno?   36 Sve je, naime, od njega, kroz njega, i za njega. Njemu slava u sve vekove! Amin.  

Prethodno · Sledeće · Početna strana · Link