16 I, gle, jedan čovek mu pristupi i reče: „Učitelju, kakvo dobro da učinim da imam život večni?”
17 A on mu reče: „Što me pitaš za dobro? Jedan je dobar. Ako pak hoćeš da uđeš u život, drži zapovesti.”
18 Reče mu: „Koje?” A Isus reče: „Ne ubij, ne čini preljube, ne kradi, ne svedoči lažno,
19 poštuj oca i majku, i ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe.”
20 Reče mu mladić: „Sve sam to držao, šta mi još nedostaje?”
21 Reče mu Isus: „Ako želiš da budeš savršen, idi prodaj svoje imanje i daj siromašnima, i imaćeš blago na nebu, i hajde za mnom.”
22 A mladić, čuvši ovu reč, ode ožalošćen jer je imao mnoga imanja.
23 A Isus reče svojim učenicima: „Zaista vam kažem da će bogataš teško ući u carstvo nebesko.
24 I opet vam kažem: lakše je kamili da prođe kroz iglene uši nego da bogataš uđe u carstvo Božje.”
25 A učenici čuvši to uplašiše se veoma i rekoše: „Ko onda može da se spase?”
26 Isus ih pogleda i reče im: „Ljudima je ovo nemoguće, ali je Bogu sve moguće.”
27 Tada odgovori Petar i reče mu: „Eto, mi smo ostavili sve i pošli za tobom, šta ćemo dobiti?”
28 A Isus im reče: „Zaista vam kažem da ćete vi koji pođoste za mnom, u novome svetu, kad Sin čovečji sedne na presto slave svoje, i sami sesti na dvanaest prestola i suditi nad dvanaest plemena Izrailjevih.
29 I svaki koji ostavi kuće, ili braću, ili sestre, ili oca, ili majku, ili ženu, ili decu, ili njive radi moga imena, primiće stostruko i naslediće život večni.
30 Ali će mnogi prvi biti poslednji i poslednji prvi.”
17 I kad izađe na put, pritrča jedan čovek, kleče pred njim i upita ga: „Dobri učitelju, šta da učinim da nasledim život večni?”
18 A Isus mu reče: „Što me nazivaš dobrim? Niko nije dobar osim jednoga Boga.
19 Znaš zapovesti: Ne ubij, ne čini preljube, ne ukradi, ne svedoči lažno, ne zakidaj, poštuj oca svoga i majku.”
20 No on mu odgovori: „Učitelju, sve sam to držao od svoje mladosti.”
21 A Isus ga pogleda, zavole ga i reče mu: „Jedno ti nedostaje: idi, prodaj sve što imaš i daj siromasima, pa ćeš imati blago na nebu, i dođi, uzmi krst svoj i hajde za mnom.”
22 A on se ražalosti na ovu reč i ode tužan jer imađaše veliko bogatstvo.
23 I pogledavši Isus naokolo reče svojim učenicima: „Kako će imućni ljudi teško ući u carstvo Božje.”
24 A učenici se zapanjiše na njegove reči. No Isus opet prozbori i reče im: „Deco, kako je teško onima koji se uzdaju u imanje ući u carstvo Božje.
25 Lakše je kamili da prođe kroz iglene uši nego bogatome da uđe u carstvo Božje.”
26 A oni se još više uplašiše govoreći jedan drugome: „Pa ko može da bude spasen?”
27 Isus pogleda na njih i reče: „Ljudima je to nemogućno, ali Bogu nije; jer Bogu je sve mogućno.”
28 Petar poče da mu govori: „Vidi, mi ostavismo sve i pođosmo za tobom.”
29 Isus pak odgovori i reče: „Zaista, kažem vam, nema nikoga ko ostavi kuću, ili braću, ili sestre, ili majku, ili oca, ili decu, ili njive radi mene i radi jevanđelja,
30 a da ne primi sad stostruko, u ovo vreme kuće, i braću, i sestre, i majke, i decu, i njive – uz proganjanja – a u budućem svetu večni život.
31 No mnogi prvi biće poslednji i poslednji prvi.”
18 I zapita ga jedan starešina: „Dobri učitelju, šta da učinim pa da nasledim večni život?”
19 A Isus mu reče: „Što me nazivaš dobrim? Niko nije dobar osim jednoga Boga.
20 Znaš zapovesti: Ne čini preljube, ne ubij, ne ukradi, ne svedoči lažno, poštuj svoga oca i majku.”
21 On pak reče: „Držao sam sve to od svoje mladosti.”
22 A kad je Isus to čuo, reče mu: „Nedostaje ti još jedno: prodaj sve što imaš i razdaj siromasima, pa ćeš imati blago na nebesima, i hajde za mnom.”
23 A on, čuvši to, postade vrlo žalostan jer je bio veoma bogat.
24 A kad ga Isus vide takvog, reče: „Kako imućni ljudi teško ulaze u carstvo Božje.
25 Lakše je kamili proći kroz iglene uši nego li bogatome ući u carstvo Božje.”
26 A oni koji su čuli rekoše: „Pa ko može da se spase?”
27 On pak reče: „Što je kod ljudi nemoguće – mogućno je kod Boga.”
28 Na to Petar reče: „Vidi, mi smo ostavili sve svoje i pošli za tobom.”
29 A on im reče: „Zaista vam kažem da nema nijednoga koji je radi carstva Božjeg ostavio kuću ili ženu, ili braću, ili roditelje, ili decu,
30 a da ne primi mnogo više u ovo vreme i večni život u svetu koji će doći.”