Marko 10

1 I podiže se odande, te dođe u krajeve Judeje i s one strane Jordana, i opet mu se narod pridruži, a on ih poučavaše po svom običaju.   2 I prišavši fariseji pitahu ga da li sme čovek da otpusti ženu – kušajući ga.   3 A on im odgovori i reče: „Šta vam zapovedi Mojsije?”   4 Oni rekoše: „Mojsije je odobrio da se napiše otpusna knjiga i da se žena otpusti.”   5 No Isus im reče: „S obzirom na tvrdoću vašega srca, napisa vam ovu naredbu.   6 Ali od početka stvaranja Bog ih stvori kao muško i žensko.   7 ‘Zato će čovek ostaviti oca svoga i majku, pa će prionuti uz ženu svoju,   8 te će dvoje biti jedno telo.’ Stoga nisu više dvoje – nego jedno telo.   9 Što, dakle, Bog sastavi, čovek neka ne rastavlja.”   10 I kod kuće opet ga učenici pitahu o tome.   11 On im pak reče: „Ko otpusti svoju ženu i oženi se drugom, čini preljubu prema njoj;   12 i ako ona otpusti svoga muža i uda se za drugoga, čini preljubu.”   13 I donošahu mu dečicu da ih dotakne, ali ih učenici ukoriše.   14 A Isus videvši negodova i reče im: „Pustite dečicu da dolaze k meni, ne branite im; jer takvima pripada carstvo Božje.   15 Zaista, kažem vam: ko ne primi carstvo Božje kao malo dete, neće ući u njega.”   16 I zagrlivši ih, blagoslovi ih, stavljajući ruke na njih.   17 I kad izađe na put, pritrča jedan čovek, kleče pred njim i upita ga: „Dobri učitelju, šta da učinim da nasledim život večni?”   18 A Isus mu reče: „Što me nazivaš dobrim? Niko nije dobar osim jednoga Boga.   19 Znaš zapovesti: Ne ubij, ne čini preljube, ne ukradi, ne svedoči lažno, ne zakidaj, poštuj oca svoga i majku.”   20 No on mu odgovori: „Učitelju, sve sam to držao od svoje mladosti.”   21 A Isus ga pogleda, zavole ga i reče mu: „Jedno ti nedostaje: idi, prodaj sve što imaš i daj siromasima, pa ćeš imati blago na nebu, i dođi, uzmi krst svoj i hajde za mnom.”   22 A on se ražalosti na ovu reč i ode tužan jer imađaše veliko bogatstvo.   23 I pogledavši Isus naokolo reče svojim učenicima: „Kako će imućni ljudi teško ući u carstvo Božje.”   24 A učenici se zapanjiše na njegove reči. No Isus opet prozbori i reče im: „Deco, kako je teško onima koji se uzdaju u imanje ući u carstvo Božje.   25 Lakše je kamili da prođe kroz iglene uši nego bogatome da uđe u carstvo Božje.”   26 A oni se još više uplašiše govoreći jedan drugome: „Pa ko može da bude spasen?”   27 Isus pogleda na njih i reče: „Ljudima je to nemogućno, ali Bogu nije; jer Bogu je sve mogućno.”   28 Petar poče da mu govori: „Vidi, mi ostavismo sve i pođosmo za tobom.”   29 Isus pak odgovori i reče: „Zaista, kažem vam, nema nikoga ko ostavi kuću, ili braću, ili sestre, ili majku, ili oca, ili decu, ili njive radi mene i radi jevanđelja,   30 a da ne primi sad stostruko, u ovo vreme kuće, i braću, i sestre, i majke, i decu, i njive – uz proganjanja – a u budućem svetu večni život.   31 No mnogi prvi biće poslednji i poslednji prvi.”   32 A kad behu na putu ulazeći u Jerusalim, iđaše Isus pred njima, a oni se čućahu, a koji iđahu za njima bojahu se. I uzevši opet Dvanaestoricu, poče im govoriti šta će se njemu dogoditi:   33 „Evo, idemo gore u Jerusalim i Sina čovečjeg predaće prvosveštenicima i književnicima, pa će ga osuditi na smrt i predati ga mnogobošcima,   34 i narugaće mu se, ispljuvaće ga, šibaće ga i ubiće ga, a posle tri dana vaskrsnuće.”   35 I priđoše mu Jakov i Jovan, Zevedejevi sinovi, govoreći mu: „Učitelju, hoćemo da nam učiniš što te zamolimo.”   36 A on im reče: „Šta hoćete da vam učinim?”   37 Oni mu pak rekoše: „Daj nam da sednemo jedan tebi s desne strane i drugi s leve u slavi tvojoj.”   38 No Isus im reče: „Ne znate šta tražite. Možete li ispiti čašu koju ja pijem ili krstiti se krštenjem kojim se ja krštavam?”   39 Oni mu odgovoriše: „Možemo.” Tada im Isus reče: „Čašu koju ja pijem – pićete, i bićete kršteni krštenjem kojim se ja krštavam;   40 ali sesti meni s desne ili leve strane, to ne dajem ja, nego pripada onima kojima je pripremljeno.”   41 I čuvši desetorica počeše negodovati zbog Jakova i Jovana.   42 No Isus ih dozva i reče im: „Znate da oni koji važe kao vladari naroda, gospodare nad njima i njihovi velikaši ih tlače.   43 A među vama nije tako. Nego ko hoće da bude velik među vama, neka bude svima sluga;   44 i ko hoće da bude prvi među vama, neka bude svima sluga;   45 jer i Sin čovečji ne dođe da mu služe, nego da služi i da dade svoj život kao otkup za mnoge.”   46 I dođoše u Jerihon. A kad je izlazio iz Jerihona sa svojim učenicima i mnogim narodom, Vartimej, Timejev sin, slepi prosjak, seđaše kraj puta.   47 I čuvši da je to Isus Nazarećanin, poče vikati i govoriti: „Sine Davidov, Isuse, smiluj se na mene!”   48 A mnogi su mu pretili da ućuti, ali on još više vikaše: „Sine Davidov, smiluj se na mene!”   49 Isus stade i reče: „Pozovite ga.” I pozvaše slepog govoreći mu: „Ne boj se, ustani, zove te.”   50 A on zbaci svoj ogrtač, skoči i dođe Isusu.   51 Isus pak prozbori i reče mu: „Šta hoćeš da ti učinim?” A slepi mu reče: „Ravuni, da pogledam.”   52 Tada mu Isus reče: „Idi, vera tvoja spasla te je.” I odmah progleda i iđaše putem za njim.  

Prethodno · Sledeće · Početna strana · Link