Luka 18

1 A kaza im priču da bi pokazao kako treba svagda da se mole i da ne malaksavaju.   2 Reče: „U jednom gradu bio je neki sudija koji se nije bojao Boga i nije mario za ljude.   3 A u tom gradu bila je jedna udovica koja je dolazila k njemu i govorila: ‘Odbrani me od moga protivnika pred sudom.’   4 Ali on neko vreme nije hteo, a posle reče u sebi: ‘Ako se i ne bojim Boga, niti marim za ljude,   5 odbraniću ovu udovicu, jer mi dosađuje, da ne bi najzad došla i izbila me.’”   6 Dalje reče Gospod: „Čujte šta govori nepravedni sudija.   7 A Bog zar da ne odbrani svoje izabrane koji mu vapiju danju i noću i zar da okleva s njima?   8 Kažem vam: odbraniće ih brzo. Nego, kad Sin čovečji dođe, hoće li naći veru na zemlji?”   9 A ovu priču kaza nekima koji su bili uvereni u sebe da su pravedni i ostale ljude nipodaštavali.   10 „Dva čoveka odoše u hram da se pomole, jedan farisej, a drugi carinik.   11 Farisej stade i moljaše se u sebi ovako: ‘Bože, hvala ti što nisam kao drugi ljudi, razbojnici, nepravednici, preljubočinci, ili kao i ovaj carinik;   12 postim dva puta u nedelji, dajem desetak od svega što stičem.’   13 A carinik je stajao izdaleka i nije hteo ni oči da podigne prema nebu, nego je udario svoja prsa govoreći: ‘Bože, budi milostiv meni grešnome.’   14 Kažem vam: ovaj se vratio kući opravdan, a ne onaj; jer će biti ponižen svako ko uzdiže samoga sebe, a uzvišen će biti ko samoga sebe ponizuje.”   15 Donosili su mu i malu decu da ih dotakne. A kad su učenici to videli, zabranjivali su im.   16 Ali Isus dozva decu k sebi i reče: „Pustite decu da dolaze k meni i ne sprečavajte ih, jer carstvo Božje pripada takvima.   17 Zaista vam kažem: ko ne primi carstvo Božje kao dete, neće ući u njega.”   18 I zapita ga jedan starešina: „Dobri učitelju, šta da učinim pa da nasledim večni život?”   19 A Isus mu reče: „Što me nazivaš dobrim? Niko nije dobar osim jednoga Boga.   20 Znaš zapovesti: Ne čini preljube, ne ubij, ne ukradi, ne svedoči lažno, poštuj svoga oca i majku.”   21 On pak reče: „Držao sam sve to od svoje mladosti.”   22 A kad je Isus to čuo, reče mu: „Nedostaje ti još jedno: prodaj sve što imaš i razdaj siromasima, pa ćeš imati blago na nebesima, i hajde za mnom.”   23 A on, čuvši to, postade vrlo žalostan jer je bio veoma bogat.   24 A kad ga Isus vide takvog, reče: „Kako imućni ljudi teško ulaze u carstvo Božje.   25 Lakše je kamili proći kroz iglene uši nego li bogatome ući u carstvo Božje.”   26 A oni koji su čuli rekoše: „Pa ko može da se spase?”   27 On pak reče: „Što je kod ljudi nemoguće – mogućno je kod Boga.”   28 Na to Petar reče: „Vidi, mi smo ostavili sve svoje i pošli za tobom.”   29 A on im reče: „Zaista vam kažem da nema nijednoga koji je radi carstva Božjeg ostavio kuću ili ženu, ili braću, ili roditelje, ili decu,   30 a da ne primi mnogo više u ovo vreme i večni život u svetu koji će doći.”   31 Tada uze Dvanaestoricu i reče im: „Evo, idemo gore u Jerusalim i svršiće se sve što su proroci napisali za Sina čovečjeg.   32 Jer će ga predati mnogobošcima i narugaće mu se, i biće zlostavljan i ispljuvan,   33 pa kad ga išibaju, ubiće ga, i treći dan će vaskrsnuti.”   34 Ali oni nisu razumeli ništa od ovoga; ova reč je bila skrivena od njih i nisu razumeli šta je rečeno.   35 A kad se približio Jerihonu, neki slepi je sedeo kraj puta i prosio.   36 A kad je čuo kako narod prolazi, zapita šta je to.   37 I obavestiše ga da prolazi Isus Nazarećanin.   38 I povika govoreći: „Isuse, sine Davidov, smiluj se na mene!”   39 A oni što su išli napred prekorevahu ga da ućuti. Ali je on još više vikao: „Sine Davidov, smiluj se na mene!”   40 I Isus stade i zapovedi da ga dovedu k njemu. A kad se on približi, zapita ga:   41 „Šta hoćeš da ti učinim?” On pak reče: „Gospode, da progledam.”   42 Tada mu Isus reče: „Progledaj! Spasla te je tvoja vera.”   43 I odmah progleda i iđaše za njim slaveći Boga. Hvalio je Boga i sav narod koji je to video.  

Prethodno · Sledeće · Početna strana · Link