Marko 10:17-31

17 I kad izađe na put, pritrča jedan čovek, kleče pred njim i upita ga: „Dobri učitelju, šta da učinim da nasledim život večni?”   18 A Isus mu reče: „Što me nazivaš dobrim? Niko nije dobar osim jednoga Boga.   19 Znaš zapovesti: Ne ubij, ne čini preljube, ne ukradi, ne svedoči lažno, ne zakidaj, poštuj oca svoga i majku.”   20 No on mu odgovori: „Učitelju, sve sam to držao od svoje mladosti.”   21 A Isus ga pogleda, zavole ga i reče mu: „Jedno ti nedostaje: idi, prodaj sve što imaš i daj siromasima, pa ćeš imati blago na nebu, i dođi, uzmi krst svoj i hajde za mnom.”   22 A on se ražalosti na ovu reč i ode tužan jer imađaše veliko bogatstvo.   23 I pogledavši Isus naokolo reče svojim učenicima: „Kako će imućni ljudi teško ući u carstvo Božje.”   24 A učenici se zapanjiše na njegove reči. No Isus opet prozbori i reče im: „Deco, kako je teško onima koji se uzdaju u imanje ući u carstvo Božje.   25 Lakše je kamili da prođe kroz iglene uši nego bogatome da uđe u carstvo Božje.”   26 A oni se još više uplašiše govoreći jedan drugome: „Pa ko može da bude spasen?”   27 Isus pogleda na njih i reče: „Ljudima je to nemogućno, ali Bogu nije; jer Bogu je sve mogućno.”   28 Petar poče da mu govori: „Vidi, mi ostavismo sve i pođosmo za tobom.”   29 Isus pak odgovori i reče: „Zaista, kažem vam, nema nikoga ko ostavi kuću, ili braću, ili sestre, ili majku, ili oca, ili decu, ili njive radi mene i radi jevanđelja,   30 a da ne primi sad stostruko, u ovo vreme kuće, i braću, i sestre, i majke, i decu, i njive – uz proganjanja – a u budućem svetu večni život.   31 No mnogi prvi biće poslednji i poslednji prvi.”  

Kontekst · Početna strana · Link