Matej 23

1 Tada Isus reče narodu i svojim učenicima govoreći:   2 „Na Mojsijevu stolicu sedoše književnici i fariseji.   3 Sve, dakle, što vam kažu činite i držite, ali po delima njihovim ne činite; jer govore, a ne čine.   4 Nego vezuju teška i nesnošljiva bremena i meću na ljudska pleća, a sami svojim prstom neće da ih pomaknu.   5 A sva svoja dela čine da ih ljudi vide: jer šire svoje molitvene zapise i prave velike rese na haljinama,   6 vode pročelje na gozbama i prva mesta u sinagogama,   7 pozdrave na trgovima i da ih ljudi zovu ‘ravi’.   8 Vi se ne zovite ‘ravi’, jer je jedan vaš učitelj, a vi ste svi braća.   9 I nikoga na zemlji ne nazivajte svojim ocem, jer je jedan Otac vaš nebeski.   10 Niti se nazivajte nastavnicima, jer je jedan nastavnik vaš, Hristos.   11 A najveći među vama neka vam bude sluga.   12 Ko uzdiže samoga sebe – biće ponižen, a ko unizi samoga sebe – biće uzdignut.   13 Teško vama, književnici i fariseji, licemeri, što zatvarate carstvo nebesko pred ljudima, jer vi ne ulazite, niti puštate unutra one koji hoće da uđu.   14 Teško vama, književnici i fariseji, licemeri, što jedete udovičke kuće i tobože se molite dugo. Zato ćete strože biti osuđeni.   15 Teško vama, književnici i fariseji, licemeri, što prohodite more i kopno da stvorite jednog prozelita, i kad postane, činite ga sinom paklenim, dvaput gorim od sebe.   16 Teško vama, slepe vođe, koji govorite: ‘Ako se ko zakune hramom, nije ništa; ako se pak zakune hramovnim zlatom, obavezan je.’   17 Budale i slepci, šta je veće, zlato ili hram koji je osvetio zlato?   18 I: Ako se ko zakune žrtvenikom, nije ništa; a ako se zakune darom koji je na njemu, kriv je.   19 Slepci, šta je veće, dar ili žrtvenik koji osvećuje dar?   20 Ko se, dakle, zakleo žrtvenikom, kune se njime i svim što je na njemu.   21 I ko se zakleo hramom, kune se njime i onim koji prebiva u njemu;   22 i koji se zakleo nebom, kune se prestolom Božjim i onim koji sedi na njemu.   23 Teško vama, književnici i fariseji, licemeri, što dajete desetak od nane, kopra i kima, a ostavite što je pretežnije u Zakonu: Pravdu, milosrđe i veru: Ovo je trebalo činiti, a ono ne ostavljati.   24 Slepe vođe, koji oceđujete komarca, a kamilu gutate.   25 Teško vama, književnici i fariseji, licemeri, što čistite spolja čašu i zdelu, a iznutra su pune grabeža i neumerenosti.   26 Fariseju slepi, očisti prvo što je u čaši da bude i njena spoljašnjost čista.   27 Teško vama, književnici i fariseji, licemeri, što ste kao okrečeni grobovi, koji spolja izgledaju lepi, a iznutra su puni mrtvačkih kostiju i svake nečistoće.   28 Tako se i vi spolja pokazujete ljudima pravednim, a iznutra ste puni licemerstva i bezakonja.   29 Teško vama, književnici i fariseji, licemeri, što gradite grobove proroka i ukrašavate spomenike pravednika,   30 i govorite: ‘Da smo živeli u vreme svojih otaca, ne bismo bili njihovi saučesnici u krvi proroka.’   31 Tako svedočite za sebe da ste sinovi onih koji su pobili proroke.   32 I vi ispunite meru svojih otaca.   33 Zmije, zmijski porode, kako da pobegnete od osude paklene?   34 Zato, evo vam šaljem proroke, i mudre, i književnike. Od njih ćete jedne ubiti i raspeti, a druge šibati u vašim sinagogama i goniti od grada do grada,   35 da dođe na vas sva pravedna krv, prolivena na zemlji, od krvi Avelja pravednoga do krvi Zaharije, sina Varahijina, koga ubiste između hrama i žrtvenika.   36 Zaista vam kažem: sve će to doći na ovaj naraštaj.   37 Jerusalime, Jerusalime, koji ubijaš proroke i zasipaš kamenjem poslane k tebi, koliko puta htedoh da skupim tvoju decu kao što kvočka skuplja svoje piliće pod krila, i ne htedoste.   38 Eto, ostavlja vam se dom vaš pust.   39 Nego vam kažem: odsad me nećete videti dok ne rečete: ‘Neka je blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje.’”  

Prethodno · Sledeće · Početna strana · Link