Matej 21

1 I kad se približiše Jerusalimu i dođoše u Vitfagu prema Maslinskoj gori, tada posla Isus dvojicu učenika govoreći im:   2 „Idite u selo što je prema vama i odmah ćete naći magaricu privezanu i magare s njom. Odvežite ih i dovedite mi.   3 I ako vam ko kaže što, recite da su Gospodu potrebni, odmah će ih pustiti.”   4 A ovo se dogodilo da se ispuni što je rekao prorok:   5 „Kažite kćeri Sionovoj: ‘Evo, car tvoj dolazi ti krotak i jašući na magarici i na magaretu, mladunčetu tegleće životinje.’”   6 Učenici odoše i učiniše kako im je Isus naredio.   7 Dovedoše magaricu i magare, staviše na njih haljine i on sede na njih.   8 A većina naroda prostre svoje haljine po putu, a drugi rezahu granje s drveća i prostirahu po putu.   9 A narod, koji je išao pred njim i za njim, vikao je: „Osana sinu Davidovu! Neka je blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje! Osana na visini!”   10 I kad uđe u Jerusalim, uzbuni se sav grad govoreći: „Ko je ovaj?”   11 A narod je govorio: „To je prorok Isus iz Nazareta galilejskoga.”   12 I uđe Isus u hram i istera sve koji su prodavali i kupovali u hramu, te ispremeta stolove menjača i stolice prodavaca golubova,   13 i reče im: „Napisano je: ‘Moj dom zvaće se dom molitve’, a vi od njega činite razbojničku pećinu.”   14 I pristupiše mu slepi i hromi u hramu, i izleči ih.   15 A prvosveštenici i književnici, videvši čuda koja učini i decu kako viču u hramu: „Osana sinu Davidovu”, rasrdiše se   16 i rekoše mu: „Čuješ li šta ovi govore?” A Isus im reče: „Da, zar nikada niste čitali: ‘Iz usta dece i odojčadi spremio si sebi hvalu?’”   17 I ostavi ih, te izađe iz grada u Vitaniju i prenoći onde.   18 A kad se ujutru vraćao u grad, ogladne.   19 I videvši jednu smokvu kraj puta, dođe do nje i ne nađe na njoj ništa do samo lišća, i reče joj: „Ne bilo od tebe nikada više ploda doveka.” I odmah se osuši smokva.   20 I učenici videše, pa se začudiše govoreći: „Kako se odmah smokva osušila?”   21 A Isus odgovori i reče im: „Zaista vam kažem: ako imate veru i ne posumnjate, učinićete ne samo što se dogodilo sa smokvom nego ako i ovoj gori kažete: ‘Digni se i baci se u more’, biće;   22 i sve što zatražite u molitvi verujući, primićete.”   23 I kad dođe u hram, pristupiše mu, dok je učio, prvosveštenici i narodne starešine govoreći: „Kakvom vlašću to činiš? I ko ti dade tu vlast?”   24 A Isus im u odgovoru reče: „I ja ću vas nešto upitati, pa ako mi to kažete, i ja ću vama reći kakvom vlašću činim ovo.   25 Otkuda beše Jovanovo krštenje, s neba ili od ljudi?” A oni razmišljahu u sebi govoreći: „Ako kažemo s neba, reći će nam: ‘Zašto mu onda ne poverovaste?’   26 A ako kažemo od ljudi, bojimo se naroda, jer Jovana svi smatraju prorokom.”   27 I odgovoriše Isusu i rekoše: „Ne znamo.” Reče i on njima: „Ni ja vama neću kazati kakvom vlašću činim ovo.”   28 „A šta vi mislite? Jedan čovek je imao dva sina; prišavši prvome reče: ‘Sinko, idi danas i radi u vinogradu.’   29 On odgovori i reče: ‘Idem, gospodaru’, i ne ode.   30 Tada priđe drugome i reče isto tako. A on odgovori i reče: ‘Neću’, ali se kasnije pokaja i ode.   31 Koji je od dvojice učinio očevu volju?” Rekoše: „Drugi.” Reče im Isus: „Zaista vam kažem da carinici i bludnice ulaze pre vas u carstvo Božje.   32 Jer vam dođe Jovan putem pravednosti, i ne poverovaste mu, a carinici i bludnice mu poverovaše. Vi ste videli, ali se niste pokajali da mu poverujete.”   33 „Čujte drugu priču. Beše jedan domaćin koji posadi vinograd i ogradi ga ogradom, i iskopa u njemu muljaru, i sagradi kulu, pa ga dade pod zakup vinogradarima i otputova.   34 A kad se približi vreme plodova, posla svoje sluge vinogradarima da prime njegove plodove.   35 I uhvatiše vinogradari njegove sluge, jednoga izbiše, drugoga ubiše, a trećega kamenovaše.   36 Opet posla druge sluge, više njih no prvi put, i učiniše im isto tako.   37 Najzad posla k njima svoga sina govoreći: ‘Prezaće od moga sina.’   38 Ali vinogradari, videvši sina, rekoše među sobom: ‘Ovo je naslednik, hajde da ga ubijemo, pa ćemo imati njegovo nasledstvo.’   39 I uhvatiše ga, izbaciše ga iz vinograda i ubiše.   40 Kad, dakle, dođe gospodar vinograda, šta će učiniti onim vinogradarima?”   41 Rekoše mu: „Kao zločince će ih zlo pobiti, a vinograd će iznajmiti drugim vinogradarima, koji će mu davati plodove u svoje vreme.”   42 Reče im Isus: „Zar nikad niste čitali u pismima: ‘Kamen koji odbaciše zidari, taj posta ugaoni kamen. Od Gospoda bi ovo, i divno je u našim očima’?   43 Zato vam kažem da će se uzeti od vas carstvo Božje i dati narodu koji donosi plodove njegove.   44 I ko padne na ovaj kamen, razbiće se, a na koga on padne, satrće ga.”   45 I čuvši prvosveštenici i fariseji njegove priče, uvideše da o njima govori.   46 Tražeći da ga uhvate, pobojaše se naroda, jer ga smatrahu prorokom.  

Prethodno · Sledeće · Početna strana · Link