Marko 9

1 I reče im: „Zaista, kažem vam: među ovima što stoje ovde ima nekih koji neće okusiti smrti dok ne vide carstvo Božje da je došlo u sili.”   2 I posle šest dana uze Isus Petra, Jakova i Jovana, te ih same izvede na jednu visoku goru nasamo. I preobrazi se pred njima,   3 pa njegove haljine postaše sjajne i vrlo bele, kako ih suknar na zemlji ne može ubeliti.   4 I pojavi im se Ilija s Mojsijem, te razgovarahu sa Isusom.   5 A Petar prozbori i reče Isusu: „Ravi, dobro je da smo ovde. Da načinimo tri senice: jednu tebi, jednu Mojsiju i jednu Iliji.”   6 Nije, naime, znao šta da kaže jer behu vrlo uplašeni.   7 I dođe oblak te ih zakloni, a iz oblaka se ču glas: „Ovo je Sin moj ljubljeni, njega slušajte.”   8 I odjednom, obazrevši se, nikoga više ne videše nego Isusa samog uz sebe.   9 A kad su silazili s gore, zapovedi im da nikome ne kazuju šta su videli dok Sin čovečji ne ustane iz mrtvih.   10 I držahu čvrsto tu reč, raspravljajući među sobom šta to znači – ustati iz mrtvih.   11 I pitahu ga govoreći: „Zašto književnici kažu da Ilija treba prvo da dođe?”   12 No on im reče: „Ilija će prvo doći i sve uspostaviti. A kako je pisano za Sina čovečjeg da treba mnogo da postrada i da bude prezren?   13 Ali vam kažem da je Ilija došao, i postupiše s njim kako htedoše – kao što je napisano za njega.”   14 I došavši učenicima, vide mnogo naroda oko njih i književnike kako se prepiru s njima.   15 I čim ga videše, sav se narod prepade, te pritrčaše i pozdravljahu ga.   16 I upita ih: „Što se prepirete s njima?”   17 A jedan iz naroda mu odgovori: „Učitelju, dovedoh ti svoga sina u kome je nemi duh;   18 i kad ga spopadne, rastrže ga, te baca penu, škrguće zubima i suši se. I rekoh tvojim učenicima da ga isteraju, i ne mogoše.”   19 A on im odgovori i reče: „O, neverni rode, dokle ću biti s vama? Dokle ću vas podnositi? Dovedite ga k meni.”   20 I dovedoše mu ga. A kad ga duh vide, odmah protrese dečaka, te pade na zemlju i valjaše se bacajući penu.   21 Tada zapita njegovog oca: „Koliko ima vremena kako mu se to dogodilo?” A on reče: „Od detinjstva,   22 i često ga baca u vatru i u vodu – da ga pogubi. Nego, ako što možeš, smiluj se na nas i pomozi nam.”   23 Isus mu pak reče: „Ako možeš – sve je mogućno onome koji veruje.”   24 Odmah povika dečakov otac i reče: „Verujem, pomozi mome neverju.”   25 A Isus, videvši da se narod steče, zapreti nečistom duhu govoreći mu: „Nemi i gluvi duše, ja ti naređujem, izađi iz njega i više ne ulazi u njega!”   26 I povika, protrese ga silno i izađe. I bi kao mrtav, tako da su mnogi govorili da je umro.   27 A Isus ga uhvati za ruku, podiže ga, te usta.   28 A kad dođe kući, pitahu ga njegovi učenici nasamo: „Zašto mi ne mogosmo da ga isteramo?”   29 On im pak reče: „Ovaj rod može se isterati samo molitvom [i postom].”   30 I otišavši odande, prolažahu kroz Galileju, a nije hteo da ko dozna;   31 poučavaše, naime, svoje učenike i govoraše im: „Sina čovečjeg predaće u ruke ljudske, i ubiće ga, a kad ga ubiju, posle tri dana će vaskrsnuti.”   32 No oni ne razumevahu taj govor, te se bojahu da ga upitaju.   33 I dođoše u Kafarnaum i, kad bi u kući, zapita ih: „O čemu ste putem raspravljali?”   34 A oni ćutahu, jer su se na putu među sobom prepirali ko je najveći.   35 On pak sede, pozva Dvanaestoricu i reče im: „Ako ko hoće da bude prvi, neka bude poslednji od svih i svima sluga.”   36 I uzevši jedno dete, postavi ga među njima, zagrli ga i reče im:   37 „Ko primi jedno takvo dete u moje ime, mene prima, a ko mene prima, ne prima mene, nego onoga koji me je poslao.”   38 Reče mu Jovan: „Učitelju, videsmo jednoga kako u tvoje ime isteruje demone, a ne ide s nama, i branili smo mu jer nije išao s nama.”   39 A Isus reče: „Ne branite mu, jer nema toga koji će činiti čudo u moje ime i moći odmah zlo da govori o meni.   40 Ko, naime, nije protiv nas, za nas je.   41 I ko vas napoji čašom vode zato što ste Hristovi, zaista, kažem vam, neće izgubiti svoju platu.   42 I ko sablazni jednoga od ovih malih koji veruju, bolje bi mu bilo da se obesi magareći žrtvanj o vrat njegov i da bude bačen u more.   43 I ako te tvoja ruka sablažnjava, odseci je; bolje ti je da uđeš sakat u život nego sa dve ruke da odeš u pakao, u oganj neugasivi. [   44 Gde crv njihov ne umire i oganj se ne gasi.]   45 I ako te noga tvoja sablažnjava, odseci je; bolje ti je da uđeš u život hrom nego da te sa dve noge bace u pakao. [   46 Gde crv njihov ne umire i oganj se ne gasi.]   47 I ako te oko tvoje sablažnjava, iskopaj ga; bolje ti je da uđeš u carstvo Božje s jednim okom nego da te sa dva oka bace u pakao,   48 gde crv njihov ne umire i oganj se ne gasi.   49 Jer će svaki ognjem biti posoljen.   50 Dobra je so; ali ako so postane neslana, čime ćete je popraviti? Imajte soli u sebi i imajte mira među sobom.”  

Prethodno · Sledeće · Početna strana · Link