Marko 8

1 U one dane kad opet beše mnogo naroda i ne imađahu šta jesti, dozva učenike i reče im:   2 „Žao me je naroda što su već tri dana stalno uz mene i nemaju šta da jedu;   3 ako ih otpustim gladne kućama njihovim, malaksaće na putu; neki od njih su došli iz daleka.”   4 I odgovoriše mu njegovi učenici: „Otkud može ko da ih nahrani hlebovima ovde u pustinji?”   5 I pita ih: „Koliko hlebova imate?” A oni rekoše: „Sedam.”   6 Tada naredi narodu da poseda po zemlji. I uzevši sedam hlebova, zahvali, izlomi i davaše svojim učenicima da iznesu, i izneše pred narod.   7 I imađahu i malo ribica; i blagoslovivši ih, reče da i njih iznesu.   8 I jedoše i nasitiše se, i podigoše sedam kotarica preostalih komada.   9 A beše oko četiri hiljade ljudi. I otpusti ih.   10 I odmah uđe u čamac sa svojim učenicima, te dođe u okolinu Dalmanute.   11 I izađoše fariseji i počeše da se prepiru s njim, tražeći od njega znak s neba – kušajući ga.   12 No on uzdahnu duhom svojim i reče: „Što ovaj rod traži znak? Zaista, kažem vam: neće se dati znak ovome rodu.”   13 I ostavivši ih, opet uđe u čamac i ode na drugu stranu.   14 I zaboraviše da uzmu hleba, te imađahu samo jedan hleb kod sebe u čamcu.   15 I zapovedaše im govoreći: „Gledajte, čuvajte se kvasca farisejskog i kvasca Irodova.”   16 Oni pak razmišljahu među sobom što hleba nemaju.   17 A Isus saznavši to, reče im: „Što mislite da hleba nemate? Još ne razumete i ne shvatate? Je li okorelo vaše srce?   18 ‘Oči imate i ne vidite, uši imate i ne čujete?’ I ne seća se,   19 kad izlomih pet hlebova na pet hiljada, koliko kotarica punih komada podigoste?” Rekoše mu: „Dvanaest.”   20 „Kad sedam hlebova izlomih na četiri hiljade, koliko korpi punih komada podigoste?” Rekoše: „Sedam.”   21 I reče im: „Još ne razumete?”   22 I dođoše u Vitsaidu. I dovedoše mu jednog slepog, te ga zamoliše da ga dotakne.   23 On uhvati slepog za ruku, izvede ga iz sela i pljunu mu u oči, pa stavi ruke na njega i upita ga: „Vidiš li šta?”   24 I pogledavši reče: „Vidim ljude gde idu – vidim ih kao drveće.”   25 Zatim opet stavi ruke na njegove oči, te progleda i isceli se, i gledaše sve jasno.   26 I posla ga kući njegovoj govoreći: „Ni u selo ne ulazi.”   27 I izađe Isus i njegovi učenici u sela kod Kesarije Filipove. A putem pitaše svoje učenike govoreći im: „Šta kažu ljudi ko sam ja?”   28 Oni mu rekoše: „Jovan Krstitelj, drugi vele da si Ilija, a treći – da si jedan od proroka.”   29 No on ih pitaše: „A za koga me vi držite?” Petar odgovori i reče mu: „Ti si Hristos.”   30 I zapreti im da nikome ne govore o njemu.   31 I poče ih učiti da Sin čovečji mora mnogo da postrada i da bude odbačen od starešina, prvosveštenika i književnika, da će ga ubiti i posle tri dana će vaskrsnuti.   32 I to govoraše otvoreno. A Petar ga uze nasamo i poče ga koriti.   33 No on se okrenu i, videvši svoje učenike, ukori Petra i reče: „Idi od mene, satano, jer ti ne misliš o onom što je božansko, nego o onom što je ljudsko.”   34 I dozvavši narod sa svojim učenicima reče im: „Ko hoće za mnom da ide, neka se odrekne samoga sebe, pa neka ponese krst svoj i ide za mnom.   35 Jer ko hoće da spase svoj život, izgubiće ga, a ko izgubi svoj život zbog mene i jevanđelja, spašće ga.   36 Jer šta koristi čoveku da zadobije sav svet, a život svoj izgubi?   37 Jer šta će čovek dati u zamenu za svoj život?   38 Jer ko se postidi mene i mojih reči u ovom preljubotvornom i grešnom rodu, njega će se postideti i Sin čovečji kad dođe u slavi svoga Oca sa svetim anđelima.”  

Prethodno · Sledeće · Početna strana · Link