Marko 7

1 I skupiše se oko njega fariseji i neki od književnika koji dođoše iz Jerusalima.   2 I videše neke od njegovih učenika kako jedu hleb nečistim, to jest neopranim rukama.   3 Jer fariseji i svi Judejci ne jedu dok ne operu šakom ruke, držeći predanje starih,   4 i kad dođu s trga, ne jedu dok se ne operu, i ima još mnogo čega što su primili da drže, pranja čaša, krčaga i bakarnog posuđa,   5 i zapitaše ga fariseji i književnici: „Zašto tvoji učenici ne žive po predanju starih, nego jedu hleb neopranim rukama?”   6 A on im reče: „Dobro prorokova Isaija za vas licemere, kao što je napisano: ‘Ovaj narod me poštuje usnama, a srce njihovo je daleko od mene.   7 Uzalud me poštuju, učeći nauke koje su ljudske zapovesti.’   8 Ostavivši Božju zapovest, držite ljudsko predanje [pranje krčaga i čaša i drugo mnogo štošta slično činite].”   9 I govoraše im: „Lepo ukidate Božju zapovest da sačuvate svoje predanje.   10 Jer Mojsije reče: ‘Poštuj oca svoga i majku svoju’ i ‘Ko ruži oca ili majku, smrću da umre’.   11 A vi kažete ako čovek kaže ocu ili majci: ‘Korvan je’, što znači žrtveni dar, ono čime bih ti pomogao,   12 i ne dopuštate mu više da išta učini ocu ili majci,   13 ukidajući Božju reč svojim predanjem što ste ga predali; i mnogo štošta slično činite.”   14 I dozvavši opet narod, govoraše im: „Čujte me svi i razumejte.   15 Ništa ne ulazi spolja u čoveka što ga može opoganiti, nego što izlazi iz čoveka – to čini čoveka nečistim.   16 Ako ko ima uši da sluša, neka sluša.”   17 I kad doše kući od naroda, pitahu ga njegovi učenici za priču.   18 I reče im: „Tako ni vi ne razumete? Zar ne opažate da sve što spolja ulazi u čoveka, ne može da ga opogani,   19 jer ne ulazi u njegovo srce, nego u stomak, te izlazi u zahod – čisteći sva jela?”   20 I reče: „Što izlazi iz čoveka, ono čini čoveka nečistim.   21 Jer iznutra, iz ljudskog srca, izlaze zle misli, blud, krađe, ubistva,   22 preljube, lakomstva, zloće, prevare, raspojasanost, zavist, hula, oholost, bezumlje.   23 Sva ova zla izlaze iznutra i čine čoveka nečistim.”   24 I ustavši ode odande u krajeve Tira i Sidona. I ušavši u jednu kuću hteo je da niko ne dozna, ali nije mogao da bude skriven.   25 Nego odmah ču za njega jedna žena, čija kći imađaše nečistoga duha, ona dođe i pade pred noge njegove.   26 A ta žena beše mnogoboškinja, rodom Sirofeničanka; i moljaše ga da istera demona iz njene kćeri.   27 A on joj reče: „Pusti da se najpre nahrane deca, jer nije dobro uzeti dečji hleb i baciti psima.”   28 Ona pak odgovori i reče mu: „Da, Gospode, ali i psi pod stolom jedu od dečjih mrvica.”   29 I reče joj: „Zbog ove reči idi, izašao je demon iz tvoje kćeri.”   30 I otišavši kući nađe dete kako leži na postelji, a demon je bio izašao.   31 I opet izašavši iz krajeva Tira dođe preko Sidona na Galilejsko more, usred krajeva Dekapolja.   32 I dovedoše mu jednog gluvog i nemog, te ga zamoliše da stavi ruku na njega.   33 I uzevši ga iz naroda nasamo, stavi svoje prste u njegove uši, pa pljunu i dotače njegov jezik,   34 pogleda na nebo i uzdahnu, te mu reče: „Efeta”, što znači: „Otvori se”.   35 I odmah mu se otvoriše uši, razreši se veza njegova jezika, te govoraše trezveno.   36 I zapreti im da nikome ne govore. No, koliko im je on više naređivao, oni sve više objavljivahu.   37 I divljahu se preko svake mere govoreći: „Sve je dobro učinio, i gluve čini da čuju i neme da govore.”  

Prethodno · Sledeće · Početna strana · Link