Marko 5

1 I dođoše na drugu stranu mora, u kraj gerasinski.   2 I kad izađe iz čamca, odmah mu iz grobova izađe u susret čovek s nečistim duhom,   3 koji boravljaše u grobovima, i niko ga više nije mogao ni lancima svezati   4 jer je mnogo puta bio vezan u okove i lance, pa je pokidao lance i polomio okove i niko nije mogao da ga ukroti.   5 I stalno beše u grobovima i gorama, danju i noću, vičući i bijući se kamenjem.   6 I videvši Isusa izdaleka, potrča i pade pred njim ničice,   7 te povika veoma glasno: „Šta ja imam s tobom, Isuse, Sine Boga najvišega? Zaklinjem te Bogom, nemoj me mučiti.”   8 Jer mu govoraše: „Izađi, duše nečisti, iz čoveka.”   9 I pitaše ga: „Kako ti je ime?” I reče mu: „Legion mi je ime, jer nas je mnogo.”   10 I moljaše ga mnogo da ih ne istera iz onog kraja.   11 A onde, prema gori, paslo je veliko krdo svinja.   12 I zamoliše ga govoreći: „Pošalji nas u svinje, da uđemo u njih.”   13 I dopusti im. I izašavši, nečisti duhovi uđoše u svinje i navali krdo niz strmen u more, oko dve hiljade, i udaviše se u moru.   14 A pastiri njihovi pobegoše i javiše u gradu i po selima, te dođoše da vide šta se dogodilo.   15 I dođoše Isusu i videše besomučnoga, koji je imao legiona, kako sedi obučen i priseban, te se uplašiše.   16 A očevici im ispričaše šta se dogodi besomučnome i o svinjama.   17 I počeše ga moliti da ode iz njihovog kraja.   18 A kad Isus uđe u čamac, zamoli ga onaj koga je mučio đavo da bude s njima.   19 I ne dopusti mu, nego mu reče: „Idi kući svojima i javi im šta ti je učinio Gospod i kako se smilovao na te.”   20 I ode i poče propovedati u Dekapolju šta mu učini Isus, i svi se divljahu.   21 I pošto Isus opet pređe čamcem na drugu stranu, okupi se mnogi narod oko njega i beše kraj mora.   22 I dođe jedan od starešina sinagoge, po imenu Jair, pa videvši ga, pade pred noge njegove   23 i moljaše ga mnogo govoreći: „Moja kći je na samrti, dođi, stavi ruke na nju da bude spasena i da oživi.”   24 I ode s njim. A mnogi narod iđaše za njim i gurahu ga.   25 I žena neka koja je bolova od tečenja krvi dvanaest godina,   26 mnogo propatila od mnogih lekara i potrošila sve što je imala, a ništa joj nije pomoglo, nego joj još gore bilo,   27 čuvši o Isusu, dođe u narod s leđa i dotače njegovu haljinu;   28 jer govoraše: „Ako samo dotaknem njegove haljine, biću spasena.”   29 I odmah presahnu izvor njene krvi, te oseti u telu da je isceljena od svoje muke.   30 A Isus osetivši odmah u sebi da sila izađe iz njega, okrenu se u narodu i reče: „Ko mi dotače haljine?”   31 Učenici pak njegovi rekoše: „Gledaš narod kako te tiska i govoriš: ‘Ko me dotače?’”   32 I obaziraše se da vidi onu koja to učini.   33 A žena, znajući šta joj se dogodilo, dođe sa strahom i trepetom, te pade pred njim i reče mu svu istinu.   34 A on joj reče: „Kćeri, vera tvoja spasla te je. Idi s mirom i budi zdrava od svoje bolesti.”   35 Dok je on još govorio, dođoše do starešinine sinagoge govoreći: „Umrla je kći tvoja, što još mučiš učitelja?”   36 A Isus, ne obazrevši se na reč koju govorahu, reče starešini sinagoge: „Ne boj se, samo veruj.”   37 I ne dopusti nikome da ide s njim, sem Petru, Jakovu i Jovanu, bratu Jakovljevom.   38 I dođoše u kuću starešininu, te vide vrevu i ljude kako plaču i nariču mnogo,   39 pa ušavši reče im: „Što vičete i plačete? Dete nije umrlo, nego spava.”   40 I ismevahu ga. A on istera sve, uze oca detinjeg i majku i svoje pratioce, pa uđe gde beše dete.   41 I uhvativši ruku deteta, reče joj: „Talita kum”, što prevedeno znači: „Devojčice, tebi govorim, ustani!”   42 I odmah usta devojčica i hodaše; beše joj, naime, dvanaest godina. I odmah se veoma začudiše.   43 I zapovedi im strogo da niko ne dozna ovo, i reče da joj daju da jede.  

Prethodno · Sledeće · Početna strana · Link