Marko 4

1 I opet poče učiti kraj mora. I okupi se oko njega silan narod, tako da je ušao u čamac na moru, a sav narod beše na zemlji kod mora.   2 I učaše ih mnogo u pričama i govoraše im u nauci svojoj:   3 „Slušajte! Eto, izađe sejač da seje.   4 I kad je sejao, jedno seme pade kraj puta, i dođoše ptice te ga pozobaše.   5 Drugo pade na kamenito tle, gde nemaše mnogo zemlje, i odmah izniče, jer nemaše duboke zemlje.   6 A kad sunce izađe, bi sasušeno i, kako nemaše korena – usahnu.   7 Treće pade u trnje, i naraste trnje te ga uguši i ne donese roda.   8 Četvrta pak padoše u dobru zemlju i davahu rod koji je napredovao i rastao, i donese tridesetostruko i šezdesetostruko i stostruko.”   9 I reče: „Ko ima uši da sluša, neka sluša.”   10 A kad bi sam, pitahu ga za priče oni koji behu oko njega s Dvanaestoricom.   11 I reče im: „Vama je dana tajna carstva Božjeg; a onima koji su napolju sve biva u pričama,   12 da gledajući gledaju i ne vide, i slušajući slušaju i ne razumeju, da se ne obrate i bude im oprošteno.”   13 I reče im: „Ne razumete ove priče, a kako ćete shvatiti sve priče?   14 Sejač seje reč.   15 Ovi su kraj puta posejani, gde se seje reč, i kad je čuju, odmah dolazi satana i uzima reč posejanu u njima.   16 I ovi su slično posejani na kamenitom tlu, koji, kad čuju reč, odmah je s radošću primaju,   17 i nemaju korena u sebi, nego su nestali, pa kad dođe do nevolje ili gonjenja zbog reči, odmah se sablazne.   18 A drugi su, što su posejani u trnju, to su oni koji reč čuše,   19 a svetske brige, te prevara bogatstva i žudnje za drugim stvarima uvlače se i guše reč, te neplodna biva.   20 A oni što su posejani na dobroj zemlji, slušaju i primaju reč, pa donose rod tridesetostruko i šezdesetostruko i stostruko.”   21 I reče im: „Da li se svetiljka pali da se stavi pod mericu ili pod krevet; a ne da se stavi na svećnjak?   22 Jer ništa nije skriveno što se ne bi otkrilo; niti što bi tajno, a da ne izađe na videlo.   23 Ko ima uši da sluša, neka sluša.”   24 I reče im: „Pamtite što čujete. Kakvom merom merite, biće vam odmereno, i dodaće se vama koji slušate.   25 Jer ko ima – njemu će se dati; a ko nema – i što ima, uzeće se od njega.”   26 I govoraše: „Tako je carstvo Božje kao kad čovek baci seme na zemlju,   27 i spava i ustaje noću i danju, a seme niče i raste – sam ne zna kako.   28 Zemlja sama od sebe donosi rod, prvo stabljiku, zatim klas, onda puno žita u klasi.   29 A kad rod dopusti, odmah šalje srp, jer je žetva nastala.”   30 I govoraše: „Kako ćemo uporediti carstvo Božje, ili u kojoj priči da ga izložimo?   31 Kao gorušičino zrno, koje, kad se poseje u zemlju, manje je od svih semena na zemlji,   32 a kad ga poseju, izrasta i biva veće od sveg povrća, te razvija velike grane, tako da ptice nebeske mogu da se gnezde u njegovoj senci.”   33 I kazivaše im reč u mnogim takvim pričama, koliko su mogli da slušaju.   34 A bez priče im ne govoraše, nego svojim učenicima nasamo sve objašnjavaše.   35 I reče im onoga dana uveče: „Pređimo na drugu stranu.”   36 I otpustivši narod, uzeše ga kako beše u čamcu, i drugi čamci behu s njim.   37 I nasta velika oluja i valovi zapljuskivahu u čamac, tako da se čamac već punio.   38 A on na krmi spavaše na uzglavlju. I probudiše ga, te mu rekoše: „Učitelju, zar ne mariš što propadamo?”   39 I ustavši zapreti vetru i reče moru: „Ćuti, umukni!” I presta vetar, te bi tišina velika.   40 I reče im: „Što ste tako plašljivi? Kako nemate vere?”   41 I veoma se uplašiše, te govorahu jedan drugome: „Ta ko je ovaj da mu se i vetar i more pokoravaju?”  

Prethodno · Sledeće · Početna strana · Link