Marko 3

1 I opet uđe u sinagogu i onde beše čovek sa usahlom rukom.   2 I motriše na njega hoće li ga izlečiti u subotu, da ga optuže.   3 I reče čoveku koji je imao suhu ruku: „Stani na sredinu.”   4 I reče im: „Da li je dopušteno subotom dobro činiti ili zlo, život spasti, ili pogubiti?” A oni ćutahu.   5 I pogledavši ih s gnevom, tužan zbog okorelosti njihovoga srca, reče čoveku: „Ispruži ruku.” I ispruži, te posta opet zdrava ruka njegova.   6 A fariseji izašavši odmah se savetovahu sa irodovcima protiv njega, da ga pogube.   7 A Isus se sa svojim učenicima povuče prema moru. I mnoštvo naroda pođe za njim iz Galileje i iz Judeje   8 i Jerusalima, iz Idumeje i s one strane Jordana, iz okoline Tira i Sidona, mnoštvo veliko, čuvši šta je činio, dođe k njemu.   9 I reče svojim učenicima da mu se spremi čamac zbog naroda, da ga ne guraju.   10 Jer mnoge izleči, tako da navaljivahu na njega svi koji su patili da ga dotaknu.   11 I nečisti duhovi, kad ga gledahu, padahu pred njim i vikahu govoreći: „Ti si Sin Božji.”   12 I mnogo im je pretio da ga ne objavljuju.   13 I pope se na goru, te dozva koje htede, i oni odoše k njemu.   14 I postavi Dvanaestoricu da budu s njim i da ih pošalje da propovedaju   15 i da imaju vlast da izgone demone.   16 I postavi Dvanaestoricu, i Simonu nadenu ime Petar;   17 pa Jakova Zevedejeva i Jovana, brata Jakovljevog, i nadenu im imena Voanirges, to jest sinovi groma;   18 pa Andreja i Filipa, i Vartolomeja, i Mateja, i Tomu, i Jakova Alfejevog, i Tadeja, i Simona Kananita,   19 i Judu Iskariotskog, koji ga izdade.   20 I dođe kući; i opet se okupi narod, tako da nisu mogli ni hleb da jedu.   21 A kad njegovi čuše, izađoše da ga uhvate jer govarahu da nije pri sebi.   22 Književnici pak koji su došli iz Jerusalima govorahu da ima Veelzevula i da pomoću demonskog vladara izgoni demone.   23 I dozvavši ih, govoraše im u pričama: „Kako može satana da izgoni satanu?   24 I ako se neko carstvo podeli samo po sebi, to carstvo ne može da se održi.   25 I ako se kuća sama po sebi podeli, ta kuća ne može ostati.   26 I ako je satana ustao protiv samoga sebe i podelio se, ne može ostati, nego mu je došao kraj.   27 Ali niko ne može da uđe u kuću jakoga i da pograbi njegovo pokućanstvo ako prvo ne sveže jakoga, i tada opleni njegovu kuću.   28 Zaista vam kažem da će sinovima ljudskim biti oprošteni svi gresi i hule koliko god ushule;   29 ali koji pohuli na Duha Svetoga, nema oproštaja doveka,   30 nego ga tereti večiti greh. Jer rekoše: ‘Ima nečistog duha.’”   31 I dođoše majka njegova i braća njegova i, stojeći napolju, poslaše k njemu da ga zovu.   32 A narod seđaše oko ega, te mu rekoše: „Vidi, tvoja majka i tvoja braća te napolju traže.”   33 I odgovorivši reče im: „Ko su majka moja i braća moja?”   34 I pogledavši naokolo one koji su sedeli oko njega, reče: „Gle, majka moja i braća moja.   35 Jer ko izvrši volju Božju, taj je brat moj, i sestra, i majka.”  

Prethodno · Sledeće · Početna strana · Link