Marko 2

1 I kad posle nekoliko dana opet uđe u Kafarnaum, ču se da je u kući.   2 I sakupiše se mnogi, tako da nije bilo više mesta ni pred vratima, i kazivaše im reč.   3 I dođoše k njemu noseći oduzetog čoveka, koga su nosila četvorica.   4 I kako zbog naroda nisu mogli da ga prinesu njemu, otkriše krov kuće u kojoj je bio i, prokopavši ga, spustiše krevet na kom uzeti ležaše.   5 I videvši Isus njihovu veru, reče oduzetome: „Sinko, opraštaju ti se gresi!”   6 A neki od književnika seđahu onde i razmišljahu u svojim srcima:   7 „Što ovaj govori tako? On huli, ko može da oprašta grehe sem jednoga Boga?”   8 I saznavši odmah Isus svojim duhom da oni tako razmišljaju u sebi, reče im: „Što to mislite u svojim srcima?   9 Šta je lakše reći uzetome: ‘Opraštaju ti se gresi’, ili reći: ‘Ustani, pa uzmi svoju postelju i hodaj’?”   10 A da znate da Sin čovečji ima vlast da oprašta grehe na zemlji, reče oduzetome:   11 Tebi govorim, ustani, podigni svoju postelju i idi kući.   12 I usta, te odmah podiže postelju i izađe pred svima, tako da su se svi divili i slavili Boga govoreći: „Tako nešto još nikad ne videsmo.”   13 I izađe opet na more; i sav narod dolažaše k njemu i učaše ih.   14 I prolazeći vide Levija Alfejeva gde sedi na carinarnici, reče mu: „Hajde za mnom.” I ustavši pođe za njim.   15 I kad je bio za trpezom u njegovoj kući, mnogi carinici i grešnici behu za stolom sa Isusom i njegovim učenicima, jer ih beše mnogo i iđahu za njim.   16 A književnici, fariseji, videvši da jede s grešnicima i carinicima, govorahu njegovim učenicima: „Zašto jede i pije s carinicima i grešnicima?”   17 Isus pak čuvši reče im: „Lekar nije potreban zdravima, nego bolesnima. Ne dođoh da pozovem pravedne, nego grešne.”   18 Jovanovi učenici i fariseji pošćahu. I dođoše i rekoše mu: „Zašto Jovanovi učenici i učenici farisejski poste, a tvoji učenici ne poste?”   19 Reče im Isus: „Mogu li svatovi da poste dok je mladoženja s njima? Dok god imaju mladoženju sa sobom, ne mogu postiti.   20 Nego će doći dani kad će se mladoženja uzeti od njih, i tada će, u taj dan, postiti.   21 Niko ne prišiva zakrpu od novoga sukna na staru haljinu. Inače, zakrpa dere od nje, novo od staroga, i rascep gori biva.   22 I niko ne sipa novo vino u stare mehove; inače, vino će poderati mehove, pa propadaju vino i mehovi. Nego novo vino u nove mehove.”   23 A kad je subotom išao kroz useve, učenici njegovi počeše praviti put kidajući klasje.   24 I fariseji mu govorahu: „Vidi, zašto čine subotom što nije dozvoljeno?”   25 Reče im: „Zar nikada ne čitaste šta učini David kad bi u nevolji i ogladne on i njegovo društvo?   26 Kako uđe u dom Božji za vreme prvosveštenika Avijatara i pojede postavljene hlebove, koje ne sme niko da jede sem sveštenika, te dade i onima što behu s njim?”   27 I reče im: „Subota je ustanovljena radi čoveka, a ne čovek radi subote.”   28 Tako je Sin čovečji gospodar subote.  

Prethodno · Sledeće · Početna strana · Link