Marko 1

1 Početak jevanđelja o Isusu Hristu, Sinu Božjem.   2 Kao što je napisano u proroka Isaije: „Gle, ja šaljem vesnika svoga pred licem tvojim, koji će pripremiti put tvoj.   3 Glas onoga što viče u pustinji: ‘Pripremite put Gospodnji, poravnajte staze njegove.’”   4 Pojavi se Jovan krsteći u pustinji i propovedajući pokajničko krštenje za oproštaj grehova.   5 I izlažaše k njemu sva judejska zemlja i svi Jerusalimljani, i on ih krštavaše u reci Jordanu, pri čemu oni ispovedahu svoje grehe.   6 A Jovan beše obučen u haljinu od kamilje dlake i imaše kožni pojas oko svojih bedara i jeđaše skakavce i divlji med.   7 I propovedaše govoreći: „Za mnom dolazi jači od mene, pred kim nisam dostojan da se sagnem i odrešim remena na obući njegovoj.   8 Ja vas krstih vodom, a on će vas krstiti Duhom Svetim.”   9 I u to vreme dođe Isus iz Nazareta galilejskog, te ga Jovan krsti u Jordanu.   10 I odmah, izlazeći iz vode, vide otvorena nebesa i Duha gde silazi na njega kao golub.   11 I ču se glas s nebesa: „Ti si Sin moj ljubljeni, ti si po mojoj volji.”   12 I odmah ga Duh izvede u pustinju.   13 I beše u pustinji četrdeset dana iskušavan od satane, i beše sa zverima, i anđeli mu služahu.   14 A pošto predadoše Jovana, dođe Isus u Galileju propovedajući jevanđelje Božje,   15 govoreći da se ispunilo vreme i približilo carstvo Božje. Pokajte se i verujte u jevanđelje.   16 I hodajući pored Galilejskog mora, vide Simona i Andreju, brata Simonova, gde bacaju mreže u more, jer behu ribari.   17 I reče im Isus: „Hajdete za mnom, pa ću učiniti da postanete ribari ljudski.”   18 I odmah, ostavivši mreže, pođoše za njim.   19 I otišavši malo dalje, vide Jakova Zevedejeva i Jovana, brata njegova, i njih u čamcu gde krpe mreže, te ih odmah pozva.   20 I ostaviše oca svoga Zevedeja u čamcu s najamnicima, pa odoše za njim.   21 I dođoše u Kafarnaum; i odmah u subotu, ušavši u sinagogu, učaše.   22 I divljahu se njegovoj nauci jer ih učaše kao onaj koji ima vlast, a ne kao književnici.   23 Uto beše u njihovoj sinagogi čovek s nečistim duhom, te povika govoreći:   24 „Ah! Šta imamo mi s tobom, Isuse Nazarećanine? Došao si da nas upropastiš. Znam te ko si, svetac Božji.”   25 I zapreti mu Isus: „Umukni i izađi iz njega.”   26 I istrza ga nečisti duh, povika veoma glasno i izađe iz njega.   27 I svi se zaprepastiše, tako da su pitali jedan drugoga govoreći: „Šta je ovo? Nova nauka puna sile, zapoveda i nečistim duhovima i pokoravaju mu se.”   28 I odmah se raširi glas o njemu na sve strane, po svoj okolini galilejskoj.   29 I čim izađe iz sinagoge, dođe u Simonovu i Andrejinu kuću s Jakovom i Jovanom.   30 A Simonova tašta ležaše u groznici, i odmah mu kazaše za nju.   31 I prišavši, uhvati je za ruku i podiže je; i pusti je groznica, te im služaše.   32 A uveče, kad sunce zađe, donošahu mu sve bolesnike i besomučne.   33 I sav grad beše okupljen oko vrata.   34 I izleči mnoge koji su patili od različitih bolesti, i izagna mnoge demone, i ne dozvoljaše demonima da govore, jer su ga znali.   35 A ujutru, dok je još bilo sasvim mračno, usta, izađe i ode u pusto mesto, te se onde moljaše.   36 I požuri za njim Simon sa svojim društvom,   37 i našavši ga rekoše mu: „Svi te traže.”   38 I reče im: „Hajdemo drugde u obližnja mesta da i tamo propovedam, jer za to izađoh.”   39 I dođe, propovedajući u njihovim sinagogama po svoj Galileji i izgoneći demone.   40 I dođe k njemu gubavac, moleći ga i klečeći govoraše mu: „Ako hoćeš, možeš da me očistiš.”   41 I smilovavši se, pruži svoju ruku, dohvati ga i reče mu: „Hoću, budi čist.”   42 I odmah otide s njega guba i bi očišćen.   43 I zapretivši mu, odmah ga otpusti.   44 I reče mu: „Gledaj da nikome ništa ne kažeš, nego idi, pokaži se svešteniku i prinesi za svoje očišćenje što je Mojsije zapovedio, za svedočanstvo njima.”   45 A ovaj otišavši poče mnogo propovedati i razglašavati događaj, tako da Isus nije više mogao da uđe u grad javno, nego je bio napolju po pustim mestima. I dolažahu k njemu sa svih strana.  

Sledeće · Početna strana · Link