Marko 11

1 I kad se približiše Jerusalimu, kod Vitfage i Vitanije prema Maslinskoj gori, posla dvojicu svojih učenika   2 i reče im: „Idite u selo što je prema vama i, čim uđete u njega, naći ćete privezano magare na koje još niko od ljudi nije seo. Odrešite ga i dovedite.   3 I ako vam ko kaže: ‘Šta to radite?’ Recite: ‘Gospodu je potrebno, i odmah će ga poslati ovamo.’”   4 I odoše i nađoše privezano magare kod vrata, napolju na ulici, i odvezaše ga.   5 A neki od onih što su onde stajali rekoše im: „Šta radite, što odvezujete magare?”   6 A oni im rekoše kao što Isus kaza; i pustiše ih.   7 Tada dovedoše Isusu magare, staviše svoje haljine na njega, te on sede na njega.   8 I mnogi prostreše svoje haljine po putu, a drugi zeleno granje koje nasekoše u poljima.   9 I koji su išli pred njim i za njim vikahu: „Osana, blagosloven je koji ide u ime Gospodnje;   10 blagosloveno carstvo oca našega Davida, koje dolazi! Osana na visinama.”   11 I uđe u Jerusalim, u hram; i razgledavši sve, pošto je već bilo kasno, izađe s Dvanaestoricom u Vitaniju.   12 A sutradan, kad izađoše iz Vitanije, ogladne.   13 I videvši izdaleka smokvu koja je imala lišće, dođe ne bi li što našao na njoj. A kad dođe do nje, ne nađe ništa osim lišća, jer ne beše vreme smokava.   14 Tada prozbori i reče joj: „Ne jeo niko više roda od tebe doveka.” A njegovi učenici slušahu.   15 I dođoše u Jerusalim. I ušavši u hram, poče izgoniti one koji prodavahu i kupovahu u hramu, te ispremeta stolove menjača i stolice prodavaca golubova,   16 i ne dozvoljavaše da ko pronese kakav sud kroz hram.   17 I učaše i govoraše im: „Nije li napisano: ‘Dom moj zvaće se dom molitve za sve narode’, a vi ste od njega napravili razbojničku pećinu.”   18 A prvosveštenici i književnici čuše i tražahu kako da ga pogube jer ga se bojahu; sav narod se, naime, oduševljavao njegovom naukom.   19 A uveče izlažaše iz grada.   20 A ujutru prolazeći videše onu smokvu kako se osušila iz korena.   21 A Petar se seti i reče mu: „Ravi, vidi, osuši se smokva koju si prokleo.”   22 Isus odgovori i reče im: „Imajte veru u Boga.   23 Zaista, kažem vam: ko kaže ovoj gori: ‘Digni se i baci se u more!’, a ne posumnja u svome srcu, nego veruje da će biti ono što govori, biće mu.   24 Zato vam kažem: sve što molite i tražite, verujte da ste primili, i biće vam.   25 I kad stojite moleći se, praštajte ako išta imate protiv koga, da i Otac vaš koji je na nebesima oprosti vama vaša sagrešenja.   26 Ako vi ne opraštate, ni Otac vaš koji je na nebesima neće oprostiti sagrešenja vaša.”   27 I dođoše opet u Jerusalim. I kad je hodao po hramu, priđoše mu prvosveštenici i književnici i starešine   28 i rekoše mu: „Kakvom vlašću to činiš? Ili ko ti dade tu vlast da to činiš?”   29 A Isus im reče: „Zapitaću vas jednu reč i odgovorite mi, pa ću vam kazati kakvom vlašću činim ovo.   30 Beše li Jovanovo krštenje s neba ili od ljudi? Odgovorite mi.”   31 A oni razmišljahu u sebi: „Ako kažemo s neba, reći će: ‘Zašto mu onda ne poverovaste?’   32 Nego da kažemo od ljudi?” Bojahu se naroda, jer su svi smatrali da je Jovan bio stvarno prorok.   33 Odgovoriše Isusu i rekoše: „Ne znamo.” A Isus im reče: „Ni ja vama neću reći kakvom vlašću činim ovo.”  

Prethodno · Sledeće · Početna strana · Link