Marko 12

1 I poče im govoriti u pričama. „Posadi čovek vinograd, ogradi ga plotom, iskopa muljaru, sagradi kulu, te ga dade pod zakup vinogradarima i otputova.   2 A u svoje vreme posla slugu vinogradarima da primi od vinogradara deo vinogradskih plodova.   3 No oni ga uhvatiše, izbiše i otpustiše praznih ruku.   4 I opet posla k njima drugoga slugu. I njega izudaraše po glavi i naružiše.   5 Posla i trećega, i njega pobiše.   6 Još jednog imađaše, voljenoga sina; njega najzad posla k njima govoreći: ‘Prezaće od moga sina.’   7 Ali oni vinogradari rekoše među sobom: ‘Ovo je naslednik; hajde da ga ubijemo, pa će nasledstvo biti naše.’   8 I uhvativši ga, ubiše ga i izbaciše iz vinograda.   9 Šta će, dakle, učiniti gospodar vinograda? Doći će i pogubiće te vinogradare, a vinograd će dati drugima.   10 Zar ne čitaste ove reči u Pismu: ‘Kamen koji odbaciše zidari, taj posta ugaoni kamen;   11 ovo bi od Gospoda i divno je u očima našim’?”   12 I tražahu da ga uhvate, ali se pobojaše naroda. Razumeli su, naime, da je ovom pričom njih imao na umu. I ostaviše ga, te odoše.   13 I poslaše k njemu neke od fariseja i irodovaca da ga uhvate u reči.   14 Oni dođoše i rekoše mu: „Učitelju, znamo da si istinit i da se ne obazireš ni na koga, jer ne gledaš ko je ko, nego učiš putu Božjem u istini. Da li je dozvoljeno dati caru porez ili nije? Da li da ga damo ili da ne damo?”   15 No on sazna njihovo pretvaranje i reče im: „Što me kušate? Donesite mi dinar da ga vidim.”   16 A oni donesoše. I reče im: „Čiji je ovo lik i natpis?” A oni pak rekoše: „Carev.”   17 Isus im reče: „Dajte caru carevo, a Bogu Božje.” I divljahu mu se.   18 I dođoše k njemu sadukeji, koji govore da nema vaskrsenja, te ga pitahu govoreći:   19 „Učitelju, Mojsije nam napisa: ‘Ako kome umre brat i ostavi ženu, a ne ostavi deteta, da brat njegov uzme ženu i podigne potomstvo svome bratu.’   20 Beše sedmoro braće; prvi uze ženu, ali umre i ne ostavi potomstva.   21 I drugi je uze, umre i ne ostavi potomstva, i treći isto tako,   22 i sedmorica ne ostaviše potomstva. Posle svih umre i žena.   23 O vaskrsenju, kad vaskrsnu, kojega od njih će biti žena? Jer su je sedmorica imala kao ženu.”   24 Reče im Isus: „Ne varate li se zato što ne znate Pisma ni sile Božje?   25 Jer kad vaskrsnu iz mrtvih, niti se žene niti udaju, nego su kao anđeli na nebesima.   26 A za mrtve da će vaskrsnuti, zar ne čitaste u Mojsijevoj knjizi gde govori o kupini kako mu reč Bog: ‘Ja sam Bog Avraamov i Bog Isakov i Bog Jakovljev’?   27 On nije Bog mrtvih, nego živih. Grdno se varate.”   28 I pristupi jedan od književnika koji ih je čuo kako se prepiru, pa znajući da im je dobro odgovorio, zapita ga: „Koja je prva od svih zapovesti?”   29 Isus odgovori da je prva: „‘Slušaj, Izrailju, Gospod, Bog naš, jedini je – Gospod,   30 i ljubi Gospoda, Boga svoga, svim srcem svojim, svom dušom svojom, svom mišlju svojom i svom snagom svojom.’   31 Ovo je druga: ‘Ljubi svoga bližnjega kao samoga sebe.’ Druge zapovesti veće od ovih nema.”   32 I reče mu književnik: „Dobro, učitelju, ispravno reče da je jedan Bog i da nema drugoga sem njega;   33 i njega ljubiti svim srcem, i svim razumom, i svom snagom, i ljubiti bližnjega kao samoga sebe više je od svih žrtava koje se spaljuju i kolju.”   34 A Isus, videvši da je razumno odgovorio, reče mu: „Nisi daleko od carstva Božjeg.” I niko se više ne usudi da ga zapita.   35 I prozbori Isus i govoraše učeći u hramu: „Kako govore književnici da je Hristos sin Davidov?   36 Sam David reče Duhom Svetim: Reče Gospod Gospodu mome: ‘Sedi meni s desne strane, dok položim neprijatelje tvoje kao podnožje tvojih nogu.’   37 Sam David naziva ga Gospodom, i otkuda mu je onda sin?” I mnogi narod slušaše ga rado.   38 I u svojoj nauci govoraše: „Čuvajte se književnika koji rado idu u dugim haljinama i vole pozdrave na trgovima i   39 prva mesta u sinagogama i pročelja na gozbama.   40 Koji jedu udovičke kuće i tobož se dugo mole, ovi će biti strože osuđeni.”   41 I sede prema kovčegu za priloge, te gledaše kako narod meće novac u kovčeg; a mnogi bogati metahu mnogo.   42 I dođe jedna siromašna udovica, pa ubaci dve lepte, to jest kodrant.   43 Tada dozva svoje učenike i reče im: „Zaista, kažem vam da ova siromašna udovica metnu više od svih koji metahu u kovčeg;   44 jer svi metnuše od svog izobilja, a ona od svoje nemaštine metnu sve što je imala, sav svoj imetak.”  

Prethodno · Sledeće · Početna strana · Link