Luka 9

1 A Dvanaestoricu sazva i dade im moć i vlast nad svima demonima i da leče bolesti.   2 I posla ih da propovedaju carstvo Božje i da leče bolesnike.   3 I reče im: „Ništa ne uzimajte na put, ni štap, ni torbu, ni hleb, ni novac, niti treba da imate dve haljine.   4 Ako pak uđete u koju kuću, onde ostajte i onde polazite.   5 I koji god vas ne prime, izađite iz onoga grada, otresite prašinu sa svojih nogu – za svedočanstvo protiv njih.”   6 Tada su otišli i išli po selima propovedajući jevanđelje i lečeći svuda.   7 A Irod četvorovlasnik čuo je sve šta se događa i bio je u velikoj neprilici jer su neki govorili da je Jovan vaskrsao iz mrtvih;   8 a drugi – da se pojavio Ilija, treći pak – da je ustao neki od starih proroka.   9 Irod reče: „Jovanu sam ja odsekao glavu; ali ko je ovaj o kome slušam takve stvari?” I tražio je da ga vidi.   10 A kad su se apostoli vratili, ispričaše mu sve šta su učinili. I uze ih sa sobom, pa se povuče u pusto mesto prema gradu zvanom Vitsaida.   11 Ali je narod to saznao i pošao za njim. I on ih primi i govoraše im o carstvu Božjem, i isceljivao je one kojima je lečenje bilo potrebno.   12 A dan poče naginjati; Dvanaestorica tada pristupiše i rekoše mu: „Otpusti narod, neka idu u okolna sela i zaseoke da nađu svratiše i hranu, jer smo ovde u pustom kraju.”   13 On im pak reče: „Pa dajte im vi da jedu.” Ali oni rekoše: „Nemamo više od pet hlebova i dve ribe; možda da mi idemo i kupimo hranu za sav ovaj narod.”   14 A bilo je oko pet hiljada ljudi. I reče svojim učenicima: „Posadite ih u grupe po pedeset.”   15 I postupiše tako, te posadiše sve.   16 On pak uze onih pet hlebova i dve ribe, pogleda na nebo, blagoslovi ih i izlomi, i davaše ih učenicima da iznesu pred narod.   17 I jedoše svi i nasitiše se, te podigoše dvanaest kotarica preostalih komada.   18 I kad se jednom sam molio Bogu, a učenici bili s njim, upita ih: „Šta kaže narod ko sam ja?”   19 Oni pak odgovoriše: „Jedni kažu – Jovan Krstitelj, drugi – Ilija, a treći – da je vaskrsao neki od starih proroka.”   20 Tada im reče: „A vi šta kažete! Ko sam ja?” Na to Petar odgovori: „Hristos Božji.”   21 A on im zapreti i zapovedi da to nikome ne kazuju,   22 dodajući da Sin čovečji treba mnogo da propati, da bude odbačen od starešina i prvosveštenika i književnika, da bude ubijen i da vaskrsne treći dan.   23 I svima je govorio: „Ako ko hoće da ide za mnom, neka se odrekne samoga sebe i uzima svoj krst svaki dan, pa neka ide za mnom.   24 Jer ko hoće da spase svoj život, izgubiće ga; a ko izgubi svoj život radi mene, taj će se spasti.   25 Jer kakvu korist ima čovek kad zadobije sav svet, a samoga sebe upropasti ili naudi?   26 Ko se, naime, postidi mene i mojih reči, toga će se postideti i Sin čovečji kad dođe u svojoj slavi, u slavi Oca i svetih anđela.   27 A vama uistinu kažem: ima nekih među ovima što stoje ovde koji neće okusiti smrti dok ne vide carstvo Božje.”   28 A oko osam dana posle ove besede uze Petra, Jovana i Jakova, pa se pope na goru da se pomoli.   29 I dok se molio, njegovo lice se izmeni, a njegovo odelo posta belo i sjajno.   30 I, gle, dva čoveka su razgovarala s njim; to su bili Mojsije i Ilija,   31 koji pokazaše u slavi i govorahu o njegovoj smrti, koju je imao da podnese u Jerusalimu.   32 Međutim, Petra i njegove drugove je savladao san. A kad su se probudili, videše njegovu slavu i dva čoveka koji su stajali s njim.   33 I kad su se oni odvojili od njega, Petar reče Isusu: „Učitelju, dobro je da smo ovde, da načinimo tri senice: jednu tebi, jednu Mojsiju i jednu Iliji” – ne znajući šta govori.   34 I dok je on to govorio, dođe oblak i zakloni ih; i uplašiše se kad uđoše u oblak.   35 A iz oblaka dođe glas koji je govorio: „Ovo je moj izabrani Sin, njega slušajte.”   36 I kad je glas odjeknuo, Isus se nađe sam. Oni su pak oćutali i tih dana nisu javljali nikome ništa od onoga što su videli.   37 A kad su sledećeg dana sišli s gore, mnogi narod mu izađe u susret.   38 I, gle, jedan čovek iz naroda povika: „Učitelju, molim te pogledaj na moga sina jer mi je jedinac.   39 Vidi, hvata ga duh, te iznenada viče i rastrže ga tako da baca penu, i satirući ga jedva odlazi od njega.   40 I zamolio sam tvoje učenike da ga isteraju, ali nisu mogli.”   41 Isus pak odgovori i reče: „O neverni i naopaki naraštaju, dokle ću biti s vama i dokle ću vas podnositi? Dovedi svoga sina ovamo.”   42 I dok mu je prilazio, obori ga demon i poče lomiti. Ali Isus zapreti nečistom duhu, te isceli dečaka, i dade ga njegovom ocu.   43 I svi su se divili Božjoj veličini. A dok su se svi čudili svemu što je činio, on reče svojim učenicima:   44 „Stavite ove reči u svoje uši; jer će Sin čovečji biti predan u ljudske ruke.”   45 Ali oni nisu razumeli ove reči i bila je skrivena od njih da nisu mogli da je shvate, a bojali su se da ga zapitaju za ovu reč.   46 I počeše razmišljati u sebi ko bi bio najveći među njima.   47 A Isus, znajući pomisao njihova srca, uze jedno dete, stavi ga kraj sebe   48 i reče im: „Ko primi ovo dete u moje ime – mene prima; a ko mene primi – prima onoga koji je mene poslao; jer ko je najmlađi među svima vama – taj je najveći.”   49 Na to progovori Jovan i reče: „Učitelju, videli smo jednoga koji u tvoje ime izgoni demone, i mi smo mu branili zato što ne ide s nama.”   50 Isus mu pak reče: „Ne branite, jer ko nije protiv vas – uz vas je.”   51 A kad je došlo vreme da se vaznese na nebo, odluči da ide u Jerusalim,   52 te posla glasnike pred sobom. Oni odoše i uđoše u jedno samarjansko selo da mu pripreme.   53 Ali ga nisu primili zato što se uputio Jerusalimu.   54 Kad su to videli učenici Jakov i Jovan, rekoše: „Gospode, hoćeš li da kažemo da siđe oganj s neba i da ih uništi?”   55 A on se okrenu i ukori ih [rekavši: „Ne znate kakvog ste duha; Sin čovečji nije došao da uništi ljudske živote, nego da ih spase”].   56 I odoše u drugo selo.   57 I dok su išli putem, neko mu reče: „Ići ću s tobom kud god ti pođeš.”   58 Isus mu pak reče: „Lisice imaju jame i ptice nebeske gnezda, a Sin čovečji nema gde da nasloni glavu.”   59 A jednom drugom reče: „Hajde za mnom.” Ali on reče: „Gospode, dozvoli mi da prvo odem i sahranim svoga oca.”   60 Reče mu: „Ostavi mrtve neka sahranjuju svoje mrtvace, a ti idi i objavljuj carstvo Božje.”   61 A reče i treći: „Ja ću za tobom, Gospode; ali mi prvo dozvoli da se oprostim sa svojim domaćima.”   62 Isus mu pak reče: „Za carstvo Božje nije niko ko stavi svoju ruku na plug, pa se osvrće natrag.”  

Prethodno · Sledeće · Početna strana · Link