Luka 8

1 Posle toga išao je po gradovima i selima propovedajući i objavljujući jevanđelje o carstvu Božjem. A s njim su bili Dvanaestorica   2 i neke žene koje su bile izlečene od zlih duhova i bolesti: Marija, zvana Magdalena, iz koje je izašlo sedam demona,   3 pa Jovana, žena Irodovog upravitelja Huze, i Suzana i mnoge druge koje su im služile svojim imanjem.   4 Pošto se steklo mnogo naroda i, kako su mu dolazili iz raznih gradova, reče im u priči:   5 „Izađe sejač da seje svoje seme. I kad je sejao, jedno seme pade kraj puta, te ga pogaziše i ptice nebeske ga pozobaše.   6 Drugo pak pade na kamen, izniče i osuši se jer nije imalo vlage.   7 Treće pade među trnje, i trnje izraste s njim, te ga uguši.   8 A četvrto pade na dobru zemlju, te izniče i donese stostruki rod.” Govoreći ovo povika: „Ko ima uši da čuje – neka čuje.”   9 A njegovi učenici su ga pitali šta znači ova priča.   10 On im pak reče: „Vama je dano da saznate tajne carstva Božjeg, a ostalima se izlažu u pričama da gledajući ne vide i slušajući ne razumeju.   11 A ova priča znači: seme je reč Božja.   12 Oni kraj puta – ti su oni koji su čuli; posle dolazi đavo i uzima reč iz njihovog srca da ne poveruju i ne spasu se.   13 Oni na kamenu – ti, čim čuju, s radošću primaju reč, ali ni oni nemaju korena, neko vreme veruju, ali otpadaju u vreme iskušenja.   14 Seme koje je palo u trnje – ti su čuli, ali ih tokom života uguše brige, i bogatstvo, i životna uživanja, te ne donose zrela roda.   15 A ono na dobroj zemlji – ti su u dobrom i plemenitom srcu čuli reč, zadržavaju je i u strpljenju donose rod.   16 Niko ko je zapalio svetiljku ne pokriva je sudom, niti je stavlja pod krevet, nego je stavlja na svećnjak da vide svetlost oni koji ulaze.   17 Jer nema ničeg tajnog što neće izaći na javnost, niti čega prikrivenog što se neće doznati i izaći na videlo.   18 Pazite, dakle, kako slušate; daće se, naime, onom koji ima, a ko nema – od njega će se uzeti i ono što misli da ima.”   19 A majka i braća njegova dođoše k njemu, ali nisu mogli da se sastanu s njim zbog naroda.   20 I javiše mu: „Tvoja majka i tvoja braća stoje napolju i žele da te vide.”   21 On im pak odgovori i reče: „Ovi što slušaju i izvršuju reč Božju – oni su moja majka i moja braća.”   22 A jednoga dana on uđe u čamac sa svojim učenicima i reče im: „Pređimo na drugu stranu jezera”; i otploviše,   23 ali on zaspa dok su plovili. Na jezero se pak spusti oluja, te se čamac napunio vodom i behu u opasnosti.   24 Tada priđoše i probudiše ga govoreći: „Učitelju, učitelju, propadamo.” A on se probudi, zapreti vetru i talasima; i prestaše, i jezero bi mirno.   25 Njima pak reče: „Gde je vaša vera?” A oni se uplašeni zadiviše govoreći jedan drugom: „Ta ko je ovaj što zapoveda i vetrovima i vodi – pokoravaju mu se?”   26 I doploviše do gergesinskog kraja, koji se nalazi prema Galileji.   27 A kad je izašao na zemlju, srete ga neki čovek iz grada u kome su bili demoni, te dugo vremena nije oblačio odelo i nije stanovao u kući, nego u grobovima.   28 Videvši pak Isusa, povika, pade pred njega i reče veoma glasno: „Šta ja imam s tobom, Isuse, Sine Boga Svevišnjega? Molim te, nemoj da me mučiš.”   29 Bio je, naime, zapovedio nečistom duhu da izađe iz tog čoveka, jer ga je odavno uhvatio, pa su ga vezivali lancima i okovima, i čuvali, a on je kidao okove i demon ga je gonio u pusta mesta.   30 Isus ga zapita: „Kako ti je ime?” On pak reče: „Legion”, jer su mnogi demoni ušli u njega.   31 I molili su ga da im ne zapovedi da idu u bezdan.   32 A onde na gori paslo je veliko krdo svinja; i zamoliše ga demoni da im dozvoli da uđu u svinje. I dopusti im.   33 A demoni izađoše iz čoveka, te uđoše u svinje, pa navali krdo niz strmen u jezero i udavi se.   34 A kad su pastiri videli šta se dogodilo, pobegoše i javiše u gradu i po selima.   35 Ljudi pak izađoše da vide šta se dogodilo, pa dođoše Isusu i nađoše čoveka iz koga su izašli demoni kako sedi kod Isusovih nogu, obučen i priseban, i uplašiše se.   36 A očevici su im ispričali kako je besomučni spasen.   37 I zamoli ga sav narod gergesinske okoline da ode od njih, jer ih je obuzeo veliki strah; on pak uđe u čamac i vrati se.   38 A čovek iz koga su izašli demoni molio ga je da ostane s njim, ali ga on otpusti i reče:   39 „Vrati se svojoj kući i kazuj šta ti je Bog učinio.” I otide propovedajući po svemu gradu šta mu je Isus učinio.   40 A kad se Isus vraćao, narod ga je primio, jer su ga svi očekivali.   41 I, gle, dođe čovek po imenu Jair, koji je bio starešina sinagoge. On pade pred Isusove noge i moljaše ga da uđe u njegovu kuću   42 jer je imao ćerku jedinicu od nekih dvanaest godina, koja je bila na umoru. I kad je Isus išao, narod se tiskao oko njega.   43 A jedna žena koja je dvanaest godina patila od tečenja krvi i koja je sve svoje imanje potrošila na lekare, a nijedan nije mogao da je izleči,   44 pristupi sastrag i dotače skut njegove haljine, i odmah presta njeno krvarenje.   45 A Isus reče: „Ko me se dotakao?” Pošto su svi odricali, Petar reče: „Učitelju, narod je oko tebe i tiska te.”   46 Isus pak reče: „Neko me se dotakao jer sam osetio da je sila izašla iz mene.”   47 A kad žena vide da nije ostala nezapažena, priđe drhćući, te pade pred njega i kaza pred svim narodom zašto ga je dotakla i kako je odmah bila izlečena.   48 On joj pak reče: „Kćeri, vera tvoja spasla te je; idi s mirom.”   49 Dok je on još govorio, dođe neko iz starešinine kuće i reče: „Umrla ti je kći, nemoj više da mučiš učitelja.”   50 Isus pak ču i reče mu: „Ne boj se, samo veruj – i biće spasena.”   51 A kad je došao u kuću, nije dozvolio nikom da uđe s njim, osim Petru, Jovanu i Jakovu, i devojčinom ocu i majci.   52 Svi su plakali i naricali za njom. On pak reče: „Ne plačite jer nije umrla, nego spava.”   53 I ismevahu ga znajući da je umrla.   54 A on uhvati njenu ruku i povika: „Devojko, ustani!”   55 I povrati se njen duh, te odmah usta, i on zapovedi da joj dadu da jede.   56 Njeni roditelji se zadiviše, a on zapovedi da nikome ne kazuju šta se dogodilo.  

Prethodno · Sledeće · Početna strana · Link