Luka 7

1 Pošto je završio sve svoje reči pred narodom, uđe u Kafarnaum.   2 A sluga jednoga kapetana – koga je on cenio – beše bolestan na moru.   3 Čuvši za Isusa, posla k njemu judejske starešine moleći ga da dođe i izleči njegovog slugu.   4 A kad oni dođoše Isusu, moljahu ga usrdno govoreći: „Zaslužuje da mu to učiniš   5 jer voli naš narod i podigao nam je sinagogu.”   6 Isus pođe s njima, a kad već nije bio daleko od kuće, posla kapetan prijatelje poručujući mu: „Gospode, ne trudi se jer nisam dostojan da uđeš pod moj krov.   7 Zato ni sebe nisam smatrao dostojnim da ti priđem. Nego reci samo jednu reč, pa će biti izlečen moj sluga.   8 I ja sam, naime, čovek pod vlašću, imam pod sobom vojnike, pa kažem ovome: ‘Idi’, i ide, a drugome: ‘Dođi’, i dolazi, i svome slugi: ‘Učini to’, i čini.”   9 Čuvši to, Isus mu se zadivi, pa se okrenu narodu koji je išao za njim, te reče: „Kažem vam, toliku veru nisam našao ni u Izrailju.”   10 I kad su se izaslanici vratili kući nađoše slugu zdravog.   11 Zatim Isus ode u grad zvani Nain, a s njim su išli njegovi učenici i mnogo naroda.   12 A kad se približio gradskim vratima, gle, iznosili su mrtvaca, jedinca sina njegove majke, koja je bila udovica, i s njom je bilo mnogo sveta iz grada.   13 A kad je Gospod vide, sažali se na nju i reče joj: „Ne plači.”   14 Tada priđe, dotače mrtvački sanduk – nosioci pak stadoše – i reče: „Mladiću, tebi govorim, ustani.”   15 I mrtvac sede, te poče da govori; i dade ga njegovoj majci.   16 A strah je obuzeo sve, pa su slavili Boga govoreći: „Veliki prorok se pojavio među nama”, i: „Bog je posetio svoj narod.”   17 I raširi se ovaj glas o njemu po svoj Judeji i po svoj okolini.   18 Jovana obavestiše o svemu ovome njegovi učenici. Tada Jovan dozva dvojicu od svojih učenika,   19 posla ih Gospodu pitajući: „Jesi li ti onaj koji treba da dođe, ili da čekamo drugoga?”   20 Kad su pak ovi ljudi došli k njemu, rekoše: „Jovan Krstitelj nas je poslao k tebi i pita: ‘Jesi li ti onaj koji treba da dođe, ili da čekamo drugoga?’”   21 U taj čas je iscelio mnoge ljude od bolesti, muka i zlih duhova i mnogim slepima darovao vid.   22 Njima pak odgovori: „Idite, javite Jovanu šta ste videli i čuli: slepi ponovo gledaju, hromi hodaju, gubavi se čiste, gluvi čuju, mrtvi ustaju, siromašnima se propoveda jevanđelje;   23 i blažen je koji se ne sablazni o mene.”   24 A kad su Jovanovi poslanici otišli, poče Isus da govori narodu o Jovanu: „Šta ste izašli u pustinju da vidite? Trsku koju vetar ljulja?   25 Nego šta ste izišli da vidite? Čoveka obučena u meke haljine? Gle, koji nose sjajne haljine i žive u raskoši – na kraljevskim dvorovima su.   26 Ili šta ste izašli da vidite? Proroka? Da, kažem vam, i više od proroka.   27 To je onaj za koga je napisano: ‘Gle, šaljem svoga vesnika pred lice tvoje, koji će pripremiti tvoj put pred tobom.’   28 Kažem vam, među rođenima od žena niko nije veći od Jovana; a najmanji u carstvu Božjem veći je od njega.”   29 I sav narod koji je čuo, pa i carinici priznaše pravednost Božju, te se krstiše Jovanovim krštenjem.   30 A fariseji i zakonici odbaciše ono što je Bog hteo da učini s njima i ne primiše njegovo krštenje.   31 „S kim ću, dakle, uporediti ljude ovog naraštaja? I na koga liče?   32 Oni su kao deca koja sede na trgu i dovikuju jedni drugima: ‘Svirali smo vam i niste igrali, kukali smo i niste plakali.’   33 Došao je, naime, Jovan Krstitelj; nije jeo hleba, niti je pio vina, i kažete: ‘Demon je u njemu.’   34 Došao je Sin čovečji koji jede i pije, pa kažete: ‘Gle čoveka izelice i pijanice, prijatelja carinika i grešnika.’”   35 I opravdaše mudrost sva deca njezina.   36 Jedan od fariseja molio ga je da jede s njim; i ušavši u farisejevu kuću, sede za trpezu.   37 I, gle, jedna žena, koja je bila grešnica u gradu, sazna da je on u farisejevoj kući za trpezom, donese alavastarski sud s mirom,   38 te stade podno kod njegovih nogu plačući, pa poče suzama kvasiti njegove noge i svojom kosom otiraše i ljubiše njegove noge, i pomazaše ih mirom.   39 Videvši pak farisej, koji ga je pozvao, reče u sebi: „Da je on prorok, znao bi ko je i kakva je žena koja ga dotiče, da je grešnica.”   40 Isus mu odgovori i reče: „Simone, imam da ti kažem nešto.” A on: „Učitelju, kaži.” Reče:   41 „Dvojica su bili dužni jednom zajmodavcu; jedan je dugovao pet stotina dinara, a drugi pedeset.   42 Kako nisu imali da vrate, oprosti obojici. Koji će ga, dakle, od njih više ljubiti?”   43 Simon odgovori: „Mislim onaj kome je više poklonio.” A on mu reče: „Pravo si prosudio.”   44 I okrenu se ženi, te reče Simonu: „Vidiš li ovu ženu? Ušao sam u tvoju kuću, nisi mi dao vode za noge, a ona je suzama oblila moje noge i svojom kosom otrla.   45 Poljubac mi nisi dao, a ona, otkako sam ušao nije prestala da mi ljubi noge.   46 Nisi mi pomazao glavu uljem, a ona je mirom pomazala moje noge.   47 Stoga ti kažem, oprošteni su joj mnogi gresi jer je imala mnogo ljubavi. Kome se malo prašta, malo ljubi.”   48 A njoj reče: „Oprošteni su ti gresi.”   49 Oni pak koji behu zajedno za trpezom, počeše da govore u sebi: „Ko je ovaj što i grehe oprašta?”   50 A ženi reče: „Vera tvoja spasla te je; idi s mirom.”  

Prethodno · Sledeće · Početna strana · Link