Luka 23

1 I ustaše oni svi skupa, te ga odvedoše Pilatu.   2 Tada počeše da ga optužuju govoreći: „Našli smo ovoga kao otpađuje naš narod i zabranjuje da se daje porez caru, a za sebe govori da je Hristos car.”   3 Na to ga Pilat upita: „Jesi li ti car judejski?” A on mu u odgovoru reče: „Ti kažeš.”   4 Pilat pak reče prvosveštenicima i svetini: „Ne nalazim nikakve krivice na ovom čoveku.”   5 Ali oni navaljivahu govoreći: „On buni narod učeći po celoj Judeji – počevši od Galileje pa dovde.”   6 Čuvši Pilat to, upita da li je taj čovek Galilejac,   7 i kad dozna da je iz Irodova područja, posla ga Irodu, koji je tih dana takođe bio u Jerusalimu.   8 A kad Irod vide Isusa, obradova se vrlo jer je odavno želeo da ga vidi zato što je slušao o njemu i nadao se da će videti kakvo čudo od njega.   9 I pitao ga je mnogim rečima, ali mu on ne odgovori ništa.   10 Prvosveštenici pak i književnici su stajali i optuživali ga uporno.   11 Tada ga Irod sa svojim vojnicima ponizi i naruga mu se, obuče mu belu haljinu, te ga posla natrag Pilatu.   12 A Irod i Pilat se sprijateljiše tog dana; jer su pre bili u zavadi.   13 Pilat pak sazva prvosveštenike, starešine i narod,   14 pa im reče: „Doveli ste mi ovoga čoveka kao da on otpađuje narod, a gle, ja sam ga pred vama ispitao i na ovom čoveku nisam našao nijedne krivice za koju ga optužujete.   15 A ni Irod; jer ga je poslao natrag nama. I, očigledno, nije učinio ništa što zaslužuje smrt.   16 Zato hoću da ga oslobodim – pošto ga kaznim.”   17 A trebalo je da im o prazniku oslobodi jednoga sužnja.   18 Ali oni svi skupa povikaše govoreći: „Uzmi ovoga, a Varavu nam oslobodi.”   19 Ovaj je bio bačen u tamnicu zbog nekakve pobune u gradu i zbog ubistva.   20 A Pilat im se opet obrati želeći da oslobodi Isusa.   21 Ali oni vikahu govoreći: „Raspni ga, raspni!”   22 Tada im po treći put reče: „Pa kakvo je zlo on učinio? Nisam našao na njemu ništa što zaslužuje smrt; stoga, hoću da ga oslobodim – pošto ga kaznim.”   23 Oni su, međutim, navaljivali s velikom vikom tražeći da on bude raspet, i njihova vika je bivala sve jača,   24 te Pilat odluči da se njihov zahtev udovolji.   25 Tako oslobodi onoga koga su tražili, a koji je bio bačen u tamnicu zbog pobune i ubistva. Isusa pak predade njima na volju.   26 I kad su ga poveli, uhvatiše nekog Simona iz Kirine, koji je dolazio iz polja, pa staviše na njega krst da ga nosi za Isusom.   27 A za njim je išlo veliko mnoštvo naroda i žena, koje su za njim žalile i naricale.   28 Isus se obazre na njih i reče: „Kćeri jerusalimske, ne plačite za mnom, nego plačite za sobom i za svojom decom.   29 Jer, eto, idu dani kad će govoriti: ‘Blažene su nerotkinje, i utrobe koje ne rodiše, i dojke koje ne dojiše.’   30 Tada će početi da govore gorama: ‘Padnite na nas’, i bregovima: ‘Pokrijte nas’;   31 jer kad ovako rade sa zelenim drvetom, šta će tek biti sa suvim?”   32 A vodili su i druga dva zločinca da ih pogube s njim.   33 Pa kad dođoše na mesto koje se zove Lubanja, onde raspeše njega i zločince, jednog s desne, a drugog s leve strane.   34 A Isus je govorio: „Oče, oprosti im, jer ne znaju šta čine.” Zatim baciše kocku da bi među sobom podelili njegove haljine.   35 Narod je stajao i gledao. A starešine su se rugale govoreći: „Druge je spasao, neka spase samoga sebe ako je on Hristos, izabranik Božji.”   36 Podsmehnuše mu se i vojnici koji su prilazili prinoseći mu ocat   37 i govoreći: „Spasi samoga sebe ako si car judejski!”   38 A nad njim je bio i natpis napisan grčkim, latinskim i jevrejskim slovima: „Ovo je car judejski.”   39 A jedan od obešenih zločinaca hulio je na njega govoreći: „Zar nisi ti Hristos? Spasi samoga sebe i nas.”   40 A drugi mu odgovori prekorevajući ga: „Zar se nimalo ne bojiš Boga, budući da si isto tako osuđen?   41 A mi smo pravedno osuđeni, jer primamo što naša dela zaslužuju; a ovaj nije učinio ništa neumesno.”   42 I reče: „Isuse, seti me se kad dođeš sa svojim carstvom.”   43 A on mu reče: „Zaista, kažem ti: danas ćeš biti sa mnom u raju.”   44 A bilo je već oko šestoga časa, i bi tama po svoj zemlji do časa devetog,   45 pri čemu je sunce izgubilo svoju svetlost; a zavesa u hramu razdera se napola.   46 Tada Isus povika veoma glasno i reče: „Oče, predajem svoj duh u tvoje ruke.” I kad ovo reče, izdahnu.   47 A kad kapetan vide šta se dogodilo, stade slaviti Boga govoreći: „Ovaj čovek je zaista bio pravedan.”   48 I sva svetina koja se okupila da gleda ovo, videvši šta se dogodilo, vraćala se kući bijući se u prsa.   49 A svi njeni poznanici stajali su izdaleka, i žene koje su došle za njim iz Galileje – i gledahu ovo.   50 I, gle, čovek po imenu Josif, savetnik, čestit i pravedan čovek,   51 on nije pristao na njihovu odluku i njihovo delo, iz Arimateje, judejskog grada, koji je očekivao carstvo Božje,   52 pristupi Pilatu i zaiska Isusovo telo.   53 I kad ga skide, obavi ga platnom, te ga stavi u grob usečen u kamenu – u kome još niko nikada nije ležao.   54 A bio je petak, i subota osvitaše.   55 Za njim su pošle i žene koje su doše sa Isusom iz Galileje, pa videše grob i kako je stavljeno njegovo telo.   56 Zatim se vratiše i spremiše mirise i miro. U subotu pak ostaše u miru – po zakonu.  

Prethodno · Sledeće · Početna strana · Link