Luka 24

1 A u prvi dan nedelje, vrlo rano, dođoše na grob noseći mirise koje su spremile.   2 Ali nađoše kamen odvaljen od groba   3 i, kad su ušle, ne nađoše telo Gospoda Isusa.   4 I dok su bile u nedoumici zbog toga, gle, dva čoveka u sjajnoj odeći stadoše pred njih.   5 Pošto su bile uplašene i oborile lice zemlji, oni im rekoše: „Što tražite živoga među mrtvima?   6 Nema ga ovde, nego je vaskrsao; setite se kako vam je rekao dok je još bio u Galileji,   7 naime, da Sin čovečji treba da bude predan u ruke grešnih ljudi, i da bude raspet, i da vaskrsne treći dan.”   8 Tada se setiše njegovih reči,   9 pa se vratiše od groba i javiše sve ovo Jedanaestorici i svima ostalima.   10 To su bile Marija Magdalena i Jovana i Marija, Jakovljeva majka; i ostale žene s njima rekoše ovo apostolima.   11 A njima se ove reči učiniše kao prazna šala i nisu im verovali.   12 Petar pak usta i otrča do groba; nagnuvši se vide samo zavoje, i ode čudeći se u sebi tome što se dogodilo.   13 I, gle, istoga dana dvojica od njih su išli u selo koje se zove Emaus, što je šezdeset stadija udaljeno od Jerusalima,   14 i oni su razgovarali među sobom o svim ovim događajima.   15 Dok su oni raspravljali i razgovarali, sam Isus se približi i iđaše s njima.   16 Ali njihovim očima nije bilo dano da ga prepoznaju.   17 I reče im: „Kakvi su to razgovori što ih usput vodite među sobom?” I zastadoše gledajući tužno.   18 Odgovori jedan, po imenu Kleopa, i reče mu: „Jesi li ti jedini stranac u Jerusalimu koji nije saznao šta se u njemu dogodilo ovih dana?”   19 I reče im: „Šta?” A oni mu rekoše: „Ono s Isusom Nazarećaninom, koji je bio prorok silan na delu i u reči pred Bogom i svim narodom,   20 kako su ga naši prvosveštenici i starešine predali na smrtnu kaznu i raspeli ga.   21 A mi smo se nadali da je on taj koji će izbaviti Izrailja. I pri svem tom, danas je treći dan kako se to dogodilo.   22 Uz to, zaprepastiše nas neke naše žene koje su bile rano ujutro na grobu   23 i kako nisu našle njegovo telo, dođoše i rekoše da su videle pojavu anđela, koji su im rekli da je on živ.   24 Neki od naših odoše do groba i nađoše tako kako su žene rekle, ali njega nisu videli.”   25 I reče im on: „O, kako ste nerazumni i spora srca da verujete u sve što su proroci kazali!   26 Zar nije trebalo da Hristos pretrpi to i da uđe u svoju slavu?”   27 Tada im razjasni šta je o njemu pisano u svemu Pismu – počevši od Mojsija i svih proroka.   28 I približi se selu u koje su išli, a on se pravio kao da hoće da ide dalje.   29 I saleteše ga govoreći: „Ostani s nama, jer je veče blizu, a dan je već izmakao.” Tako uđe da ostane s njima.   30 I kad je sedeo s njima za trpezom, uze hleb, blagoslovi, izlomi i davaše im.   31 Tada im se otvoriše oči i prepoznaše ga; ali njega više nije bilo pred njima.   32 I rekoše jedan drugome: „Nije li naše srce gorelo u nama kad nam je govorio usput i tumačio nam Pisma?”   33 I ustavši toga časa, vratiše se u Jerusalim, te nađoše okupljenu Jedanaestoricu i njihove drugove,   34 koji su govorili: „Gospod je stvarno vaskrsao i javio se Simonu.”   35 A oni su im pričali šta je bilo na putu i kako su ga prepoznali pri lomljenju hleba.   36 Dok su oni još to govorili, sam Isus stade među njih i reče im: „Mir vam!”   37 A oni, šćućureni i uplašeni, mišljahu da gledaju duha.   38 I reče im: „Što ste tako zbunjeni i zašto se javljaju sumnje u vašim srcima?   39 Pogledajte moje ruke i moje noge, ja sam glavom. Opipajte me i vidite, jer duh nema mesa i kostiju – kao što vidite da ja imam.”   40 Rekavši to, pokaza im ruke i noge.   41 A kako oni još nisu verovali od radosti, nego su se čudili, reče im: „Imate li ovde šta za jelo?”   42 A oni mu dadoše komad pečene ribe;   43 on uze i pojede pred njima.   44 I reče im: „To su moje reči koje sam izgovorio dok sam još bio s vama, naime, da treba da se ispuni sve što je za mene napisao u Mojsijevom Zakonu, Prorocima i Psalmima.”   45 Tada im otvori um da razumeju Pisma.   46 Reče im još: „Tako je napisano da Hristos treba da postrada i da vaskrsne iz mrtvih trećeg dana,   47 te da se u njegovo ime propoveda pokajanje i oproštaj grehova svima narodima – počevši od Jerusalima.   48 Vi ste svedoci ovome,   49 a ja ću, eto, poslati na vas obećanje svoga Oca; vi sedite u gradu dok se ne obučete u silu s visine.”   50 Tada ih izvede do Vitanije, podiže svoje ruke i blagoslovi ih.   51 I dok ih je blagosiljao, udalji se od njih i uznošaše se na nebo.   52 A oni mu se pokloniše i vratiše se u Jerusalim s velikom radošću,   53 i behu jednako u hramu [hvaleći i] blagosiljajući Boga.  

Prethodno · Početna strana · Link