Luka 22

1 A približavao se Praznik beskvasnih hlebova, koji se zove Pasha.   2 Prvosveštenici i književnici su tražili način kako da ga ubiju, ali su se bojali naroda.   3 Tada satana uđe u Judu, koji se zvao Iskariotski, jedan iz broja Dvanaestorice.   4 On ode i dogovori se s prvosveštenicima i zapovednicima kako će ga njima izdati.   5 I obradovaše se, pa ugovoriše da mu dadu novaca.   6 I on obeća, i tražio je zgodnu priliku da ga preda njima kad tu ne bude naroda.   7 I dođe dan beskvasnih hlebova, kad je trebalo da se kolje pashalno jagnje.   8 Tada posla Petra i Jovana rekavši: „Idite i spremite nam pashu da jedemo.”   9 A oni mu rekoše: „Gde hoćeš da spremimo?”   10 On im pak reče: „Eto, kad uđete u grad, srešće vas jedan čovek koji nosi krčag s vodom; idite za njim u kuću u koju on uđe,   11 pa kažite domaćinu: ‘Učitelj ti veli: Gde je dvorana gde ću jesti pashu sa svojim učenicima?’   12 I on će vam pokazati veliku zastrtu sobu na spratu; onde pripremite.   13 A oni odoše i nađoše kao što im je rekao, pa pripremiše pashu.”   14 A kad je došao čas, sede za trpezu i apostoli s njime.   15 Tada im reče: „Vrlo sam želeo da jedem ovu pashu s vama pre no što postradam.   16 Jer vam kažem: neću je više jesti dok se ne ispuni u carstvu Božjem.”   17 I uze čašu, zahvali Bogu i reče: „Uzmite je i razdelite među sobom.   18 Jer vam kažem: odsad neću više piti od vinogradskog roda dok ne dođe carstvo Božje.”   19 Tada uze hleb, zahvali Bogu, izlomi ga i dade njima govoreći: „Ovo je moje telo koje se daje za vas; ovo činite za moj spomen.”   20 A isto tako i čašu posle večere govoreći: „Ova čaša je novi savez mojom krvlju koja se proliva za vas.   21 Nego, vidi, ruka moga izdajnika je sa mnom na trpezi.   22 Sin čovečji, doduše, ide kao što je određeno, ali teško onom čoveku koji posreduje u izdajstvu.”   23 Tada počeše pitati jedan drugoga ko bi od njih bio taj koji namerava da to učini.   24 A nasta i prepiranje među njima – koji se od njih smatra da je najveći.   25 A on im reče: „Carevi naroda gospodare nad njima, i koji imaju vlast nad njima zovu se dobrotvori.   26 Ali vi nemojte tako; nego najveći među vama neka bude kao najmlađi i starešina kao služitelj.   27 Jer ko je veći, koji sedi za trpezom ili koji služi? Nije li onaj što sedi za trpezom? A ja sam među vama kao služitelj.   28 Vi ste oni što su istrajali sa mnom u mojim iskušenjima.   29 I ja vam određujem carstvo, kao što je meni moj otac odredio,   30 da jedete i pijete za mojom trpezom u mom carstvu, i da sedite na prestolima i da sudite dvanaest plemena Izrailjevih.   31 Simone, Simone, vidi, satana vas je zatražio da vas prorešeta kao pšenicu.   32 Ali ja sam se molio za tebe da tvoja vera ne prestane. I ti, kad se jednom obratiš, utvrdi svoju braću.”   33 A on mu reče: „Gospode, spreman sam da idem s tobom i u tamnicu i u smrt.”   34 On pak reče: „Kažem ti, Petre, neće petao danas zapevati dok triput ne odrekneš da me poznaješ.”   35 Reče im još: „Kad sam vas poslao bez novčanika, bez torbe i obuće, da li vam je što nedostajalo?” A oni rekoše: „Ništa.”   36 Na to im reče: „Ali sada ko ima novčanik, neka ga uzme, isto tako i torbu, a ko nema, neka proda svoju haljinu i neka kupi mač.   37 Jer vam kažem da ova reč Pisma mora da se izvrši na meni: ‘I uvrstiše ga među zločince’; svršava se, naime, ono što mi je određeno.”   38 A oni rekoše: „Evo ovde dva mača.” Ali im on reče: „Dosta je.”   39 I izašavši ode po običaju na Maslinsku goru; a za njim pođoše i učenici.   40 I kad stiže na to mesto, reče im: „Molite se Bogu da ne dođete u iskušenje.”   41 A sam se povuče od njih koliko se može kamenom dobaciti, te kleknu na kolena i moljaše se govoreći:   42 „Oče, ako hoćeš, ukloni ovu čašu od mene; ali neka ne bude moja volja, nego tvoja.”   43 I pojavi mu se anđeo s neba i krepio ga je.   44 I našavši se u smrtnom strahu, molio se još istrajnije. A znoj mu je bio kao kapi krvi koje se slivaju na zemlju.   45 I kad usta od molitve, dođe učenicima i nađe ih kako spavaju od žalosti,   46 pa im reče: „Što spavate? Ustanite i molite se Bogu da ne padnete u iskušenje.”   47 Dok je on još govorio, eto rulje pred kojom je išao jedan od Dvanaestorice, koji se zvao Juda, te se približi Isusu da ga poljubi.   48 Ali mu Isus reče: „Judo, zar poljupcem izdaješ Sina čovečjeg?”   49 A kad njegovo društvo vide šta će biti, rekoše: „Gospode, hoćemo li da bijemo mačem?”   50 I jedan od njih udari prvosveštenikovog slugu i odseče mu desno uho.   51 Isus pak odgovori i reče: „Dosta s tim!” Zatim dotače uho i izleči ga.   52 Tada Isus reče prvosveštenicima, zapovednicima hrama i starešinama koji su došli na njega: „Izašli ste s mačevima i batinama – kao na razbojnika;   53 kad sam svakog dana bio s vama u hramu, niste pružili ruke na mene; ali ovo je vaš čas i vlast tame.”   54 A kad ga uhvatiše, odvedoše ga i uvedoše u prvosveštenikovu kuću; Petar je išao za njim izdaleka.   55 Kad su pak naložili vatru nasred dvorišta i seli zajedno, sedeo je i Petar među njima.   56 I kad ga opazi jedna služavka kako sedi kod vatre, pogleda ga i reče: „I ovaj je bio s njim.”   57 Ali on odreče govoreći: „Ženo, ne poznajem ga.”   58 I malo zatim opazi ga još jedan drugi, te reče: „I ti si od njih.” A Petar reče: „Nisam, čoveče.”   59 I kad je prošao otprilike jedan čas, potvrđivao je jedan drugi: „Zaista je i ovaj bio s njim, jer je Galilejac.”   60 A Petar reče: „Čoveče, ne znam šta govoriš.” I odmah – dok je on još govorio – petao zapeva.   61 Tada se Gospod obazre i pogleda na Petra, i seti se Petar Gospodnje reči kako mu reče: „Tri puta ćeš me se odreći danas pre no što petao zapeva.”   62 I izašavši napolje, zaplaka gorko.   63 A ljudi koji su ga držali, rugali su mu se i udarali ga,   64 pokrili su ga i pitali: „Proreci ko te je udario?”   65 Govorili su i mnoge druge hule na njega.   66 A kad se razdanilo, okupiše se narodne starešine, prvosveštenici i književnici, pa ga odvedoše u svoje veće   67 govoreći: „Ako si ti Hristos, kaži nam.” A on im reče: „Ako vam kažem, nećete poverovati;   68 ako pak zapitam, nećete odgovoriti.   69 Od sada će Sin čovečji sedeti s desne strane sile Božje.”   70 Tada svi rekoše: „Ti si, dakle, Sin Božji?” On im pak reče: „Vi kažete da sam to ja.”   71 A oni rekoše: „Šta nam još treba svedočenje? Sami smo čuli iz njegovih usta.”  

Prethodno · Sledeće · Početna strana · Link