Luka 19

1 I kad je ušao u Jerihon, prolazio je kroz grad.   2 I, gle, tu beše čovek zvani Zakhej, koji je bio vrhovni carinik, i to bogat.   3 I trudio se da vidi Isusa ko je, ali nije mogao od naroda jer je bio malog rasta.   4 Tako potrča napred i pope se na divlju smokvu da ga vidi, jer je trebalo da on prođe tim putem.   5 I kad je Isus došao na to mesto, pogleda gore i reče mu: „Zakheju, siđi brzo jer danas treba da ostanem u tvojoj kući.”   6 I siđe brzo, pa ga primi radujući se.   7 I svi koji su videli počeše gunđati što je grešnom čoveku došao u kuću da se odmori.   8 Zakhej pak stade i reče Gospodu: „Vidi, Gospode, daću polovinu svoga imanja siromasima, i ako sam od koga što iznudio, vratiću četvorostruko.”   9 A Isus mu reče: „Danas je došlo spasenje ovoj kući, jer je i on Avraamov sin;   10 jer je Sin čovečji došao da potraži i spase ono što je izgubljeno.”   11 I kad su oni ovo slušali, nastavi im priču zato što je bio blizu Jerusalima, a oni su smatrali da će se carstvo Božje pojaviti odmah.   12 Reče tako: „Jedan čovek ugledna roda ode u daleku zemlju da primi za sebe carstvo i da se vrati.   13 Pošto je pozvao svojih deset slugu, dade im deset kesa blaga i reče im: ‘Poslujte dok se ne vratim.’   14 Ali njegovi građani su ga mrzeli i poslaše za njim poslanike da kažu: ‘Nećemo da ovaj zavlada nad nama!’   15 A kad se on vratio – primivši carstvo – reče da mu dozovu one sluge kojima je dao novac, da vidi šta je koji privredio.   16 Tako prvi dođe i reče: ‘Gospodaru, tvoja kesa blaga donela je deset kesa blaga.’   17 I reče mu: ‘Dobro, dobri slugo, što si mi bio veran u nečem sasvim malom; evo ti vlast nad deset gradova.’   18 Dođe i drugi govoreći: ‘Tvoja kesa blaga, gospodaru, donela je pet kesa blaga.’   19 Reče i ovome: ‘I ti budi nad pet gradova.’   20 I treći dođe govoreći: ‘Gospodaru, evo tvoja kesa blaga, koju sam čuvao u ubrusu;   21 bojao sam se tebe zato što si strog čovek, uzimaš što nisi ostavio i žanješ što nisi posejao.’   22 Njemu reče: ‘Zli slugo, sudiću ti po tvojim rečima. Znao si da sam strog čovek, da uzimam što nisam ostavio i da žanjem što nisam posejao,   23 što onda nisi dao moj novac u menjačnicu? I ja bih ga po dolasku primio s kamatom.’   24 A onima što su bili prisutni reče: ‘Uzmite od njega tu kesu blaga i dajte onome što ima deset.’   25 Tada mu rekoše: ‘Gospodaru, on ima deset kesa blaga.’   26 ‘Kažem vam da će se dati svakom ko ima, a od onoga koji nema, uzeće se i ono što ima.   27 Nego, te moje neprijatelje koji nisu hteli da budem car nad njima dovedite ovamo i posecite ih preda mnom.’”   28 A pošto je ovo rekao, pođe na put dalje, idući gore u Jerusalim.   29 I kad se približio Vitfagi i Vitaniji kod gore koja se zove Maslinska, posla dvojicu učenika govoreći:   30 „Idite u selo koje je prema vama i, kad uđete u njega, naći ćete privezano magare na koje niko od ljudi nikad nije seo, pa ga odvežite i dovedite.   31 I ako vas ko pita zašto odvezujete, ovako recite: ‘Gospodu je potrebno.’”   32 A poslani odoše i nađoše kako što im je rekao.   33 I kad su odvezali magare, rekoše im njegovi gospodari: „Što odvezujete magare?”   34 Oni pak rekoše: „Gospodu je potrebno.”   35 I dovedoše ga Isusu, pa staviše svoje haljine na magare i posadiše Isusa.   36 A kad je išao, prostirahu svoje haljine po putu.   37 I kad se već približio mestu gde se silazi s Maslinske gore, sve mnoštvo učenika poče u radosti da hvali Boga iz glasa za sva čudesa koja su videli,   38 govoreći: „Neka je blagosloven car koji dolazi u ime Gospodnje! Mir na nebu i slava na visini!”   39 A neki fariseji iz naroda rekoše mu: „Učitelju, zabrani svojim učenicima.”   40 I odgovori im: „Kažem vam, ako oni ućute, kamenje će vikati.”   41 A kad se približi, ugleda grad i zaplaka nad njim govoreći:   42 „Kad bi i ti bar u ovaj dan saznao šta je za tvoj mir; ali je sad skriveno od tvojih očiju.   43 Jer će doći dani na tebe i tvoji neprijatelji okružiće te opkopom, pa će te opkoliti i navaliće na tebe sa svih strana,   44 i sravniće sa zemljom tebe i tvoju decu, te neće ostaviti u tebi kamen na kamenu zato što nisi upoznao vreme kad si pohođen.”   45 I ušavši u hram, poče da izgoni prodavce   46 govoreći im: „Napisano je: ‘Moj dom neka bude dom molitve’, a vi ste načinili od njega razbojničku pećinu.”   47 I učio je svaki dan u hramu, a prvosveštenici, književnici i narodne starešine gledahu da ga pogube,   48 ali nisu našli šta bi mu učinili jer ga je sav narod odano slušao.  

Prethodno · Sledeće · Početna strana · Link