Luka 20

1 I kad je jednog dana učio narod u hramu i propovedao jevanđelje, pristupiše mu prvosveštenici i književnici sa starešinama   2 i rekoše mu: „Kaži nam kakvom vlašću činiš to, ili ko je taj koji ti je dao tu vlast?”   3 A on im u odgovoru reče: „I ja ću vam uputiti jedno pitanje, pa mi kažite   4 da li je Jovanovo krštenje bilo s neba ili od ljudi?”   5 A oni promišljahu među sobom govoreći: „Ako kažemo – s neba, reći će: ‘Zašto mu niste poverovali?’   6 Ako pak kažemo – od ljudi, sav narod će nas pobiti kamenjem jer je uveren da je Jovan prorok.”   7 I odgovoriše da ne znaju otkuda je.   8 A Isus im reče: „Ni ja vama neću reći kakvom vlašću činim ovo.”   9 A ovu priču poče kazivati narodu: „Jedan čovek posadi vinograd i dade ga vinogradarima pod zakup, te otputova na duže vreme.   10 A kad je došlo vreme, posla slugu vinogradarima da mu dadu od vinogradskog roda. Ali vinogradari njega izbiše i poslaše praznih ruku.   11 I opet posla jednog drugog slugu, ali oni i toga izbiše, osramotiše i poslaše praznih ruku.   12 Na to posla i trećega, ali oni i ovoga raniše i izbaciše.   13 Onda reče gospodar vinograda: ‘Šta da radim? Poslaću svoga voljenog sina; možda će prezati od njega.’   14 A kad ga vinogradari videše, počeše razmišljati među sobom govoreći: ‘Ovo je naslednik; da ga ubijemo, pa da nasledstvo bude naše.’   15 Tako ga izbaciše iz vinograda i ubiše. Šta će im, dakle, učiniti gospodar vinograda?   16 Doći će i pogubiće te vinogradare, pa će vinograd dati drugima.” A kad su oni to čili, rekoše: „Ne dao Bog!”   17 On pak pogleda na njih i reče: „Šta, dakle, znači ova reč Pisma: ‘Kamen koji odbaciše zidari, taj posta ugaoni kamen’?   18 Razbiće se svaki ko padne na taj kamen, a na koga on padne – satrće ga.”   19 Književnici pak i prvosveštenici nastojali su toga časa da stave ruke na njega, ali se pobojaše naroda. Shvatili su, naime, da je ovu priču na njih uperio.   20 I motreći na njega, poslaše ljude koji su bili podmetnuti da se predstave kao pravedni da bi ga uhvatili u reči, pa da ga predadu prokuratorovoj vlasti i sili.   21 I upitaše ga govoreći: „Učitelju, znamo da pravo govoriš i učiš, te ne gledaš ko je ko, nego u istini učiš putu Božjem.   22 Da li je nama dopušteno da dajemo porez caru ili nije?”   23 On pak, primetivši njihovo lukavstvo, reče im:   24 „Pokažite mi dinar. Čiji lik i natpis nosi?” Oni rekoše: „Carev.”   25 A on im reče: „Dajte onda caru carevo, a Bogu Božje.”   26 I nisu mogli da ga uhvate u reči pred narodom, nego umukoše začuđeni njegovim odgovorom.   27 Tada priđoše neki od sadukeja, koji osporavaju vaskrsenje, i zapitaše ga govoreći:   28 „Učitelju, Mojsije nam je napisao: ‘Ako kome umre brat koji ima ženu, a bude bez dece, neka njegov brat uzme ženu i neka podigne porod svom bratu.’   29 Bilo je tako sedmoro braće. Prvi je uzeo ženu i umro bez dece;   30 tada je uze drugi,   31 pa treći, i tako svih sedam ne ostaviše dece i pomreše.   32 Najzad umre i žena.   33 O vasksrenju, dakle, ova žena kome će od njih pripasti kao žena? Jer je ona bila žena sedmorici.”   34 Tada im reče Isus: „Deca ovoga sveta žene se i udaju,   35 a koji se udostoje da dobiju onaj svet i vaskrsenje iz mrtvih niti se žene, niti se udaju.   36 Oni ne mogu više ni umreti, jer su kao anđeli i sinovi su Božji pošto su sinovi vaskrsenja.   37 A da mrtvi ustaju, to je i Mojsije pokazao na mestu o kupini, gde Gospoda naziva Bogom Avraamovim, Bogom Isakovim i Bogom Jakovljevim.   38 A Bog nije Bog mrtvih, nego živih, jer su njemu svi živi.”   39 A neki od književnika odgovoriše i rekoše: „Učitelju, dobro si rekao.”   40 I nisu se više usuđivali da ga išta pitaju.   41 Tada im reče: „Kako govore da je Hristos Davidov sin?   42 Naime, sam David kaže u knjizi Psalama: ‘Gospod reče Gospodu mome: Sedi meni s desne strane   43 dok položim tvoje neprijatelje kao podnožje tvojih nogu.’   44 David ga, dakle, naziva Gospodom; kako mu je onda sin?”   45 I dok je sav narod slušao, reče svojim učenicima:   46 „Čuvajte se književnika, koji rado idu u dugim haljinama, vole pozdrave na trgovima, prva sedišta u sinagogama i pročelja na gozbama,   47 koji jedu udovičke kuće i lažno se mole dugo; ovi će biti većma osuđeni.”  

Prethodno · Sledeće · Početna strana · Link