Luka 17

1 I reče svojim učenicima: „Nije mogućno da sablazni ne dođu, ali teško onom čijim posredstvom dolaze.   2 Bolje bi mu bilo da se žrvanj obesi o njegov vrat i da ga bace u more nego da sablazni jednog od ovih malih.   3 Pazite na sebe. Ako zgreši tvoj brat, pokaraj ga i oprosti mu ako se pokaje.   4 I ako ti sedam puta zgreši na dan, pa se sedam puta vrati k tebi i kaže: ‘Kajem se’, oprosti mu.”   5 I apostoli rekoše Gospodu: „Dometni nam vere.”   6 Gospod pak reče: „Kad biste imali vere koliko gorušičino zrno, rekli biste ovom dudu: ‘Iščupaj se s korenom i posadi se u more’, i poslušao bi vas.   7 Koji će od vas kad ima slugu koji ore ili čuva stado, pa se vrati kući s polja, reči: ‘Dođi odmah i sedi za trpezu.’   8 Zar mu neće reći: ‘Spremi mi šta ću večerati, zapregni se i služi mi dok jedem i pijem, pa posle toga jedi i pij?’   9 Da li je zahvalan slugi što je učinio ono što je bilo zapoveđeno?   10 Tako i vi govorite kad svršite sve što vam je zapoveđeno: ‘Mi smo nepotrebne sluge, učinili smo što smo bili dužni da učinimo.’”   11 I kad je išao u Jerusalim, prolazio je između Samarije i Galileje.   12 I kad je ulazio u jedno selo, sretoše ga deset gubavih ljudi, koji stadoše izdaleka,   13 te podigoše glas govoreći: „Isuse, učitelju, smiluj se na nas!”   14 I kad ih vide, reče im: „Idite i pokažite se sveštenicima.” I behu očišćeni dok su još išli.   15 A jedan od njih, videvši da je izlečen, vrati se slaveći Boga iz glasa,   16 te pade ničice kod njegovih nogu odajući mu zahvalnost; a taj je bio Samarićanin.   17 Tada Isus odgovori i reče: „Zar nisu desetorica očišćena? Pa gde su devetorica?   18 Zar se ne nađoše da se vrate i zahvale Bogu, nego samo ovaj tuđin?”   19 I reče mu: „Ustani i idi; spasla te je tvoja vera.”   20 A kad su ga fariseji upitali kad će doći carstvo Božje, on im je odgovorio i rekao: „Carstvo Božje neće doći tako da bi se spoljni znaci mogli opažati,   21 niti će se kazati: ‘Evo ga ovde, ili onde’; jer, gle, carstvo Božje je među vama.”   22 A učenicima reče: „Doći će dani kad ćete zaželeti da vidite samo jedan dan Sina čovečjeg, i nećete ga videti.   23 I reći će vam: ‘Eno ga onde, evo ga ovde’; ne idite onamo i ne trčite za njima.   24 Jer kao što munja, kad seva, svetli od jednog kraja pod nebom do drugog, tako će biti Sin čovečji u svoj dan.   25 Ali on treba prvo mnogo da prepati i da bude odbačen od ovoga naraštaja.   26 I kako je bilo u Nojeve dane, tako će biti i u dane Sina čovečjeg:   27 jeli su, pili su, ženili se i udavali sve do dana kad je Noje ušao u kovčeg, i dođe potop i uništi ih sve.   28 Isto tako, kao što je bilo u Lotove dane: jeli su, pili su, kupovali su, prodavali su, sadili su, zidali su;   29 a onoga dana kad je Lot izašao iz Sodoma, izli se oganj i sumpor s neba i uništi ih sve.   30 Isto tako biće u onaj dan kad se pojavi Sin čovečji.   31 Toga dana ko bude na krovu, a njegovo pokućstvo u kući, neka ne silazi da ga uzme. Isto tako, ko bude u polju, neka se ne vraća natrag.   32 Setite se Lotove žene.   33 Ko zaželi da održi svoj život – izgubiće ga; a ko ga izgubi – održaće ga živim.   34 Kažem vam: te noći biše dva na jednoj postelji, jedan će biti uzet, a drugi će biti ostavljen.   35 Dve žene će zajedno mleti, jedna će biti uzeta, a druga će biti ostavljena.   36 [Dva će biti u polju, jedan će biti uzet, a drugi će biti ostavljen.]”   37 Tada progovoriše i rekoše mu: „Gde, Gospode?” A on im reče: „Gde je lešina, onde će se i orlovi okupiti.”  

Prethodno · Sledeće · Početna strana · Link