Jovan 11

1 Beše pak jedan bolesnik Lazar iz Vitanije, iz sela Marije i njene sestre Marte.   2 A Marija, čiji brat beše bolestan, bila je ona koja je pomazala Gospoda mirom i ubrisala njegove noge svojom kosom.   3 I sestre mu poručiše: „Gospode, vidi, bolestan je onaj koga ti voliš.”   4 A kad Isus ču, reče: „Ova bolest nije na smrt, nego na slavu Božju, da se njom proslavi Sin Božji.”   5 A Isus je voleo Martu, i njenu sestru, i Lazara.   6 Pa kad ču da je on bolestan, osta tada još dva dana u mestu gde je bio.   7 Posle toga reče učenicima: „Hajdemo opet u Judeju.”   8 Rekoše mu učenici: „Ravi, sad su Judejci tražili da te ubiju kamenjem, i opet ideš onamo?”   9 Odgovori Isus: „Zar nema dan dvanaest časova? Ako neko ide po danu, ne spotiče se jer gleda svetlost ovoga sveta;   10 a ako ko ide po noći, spotiče se zato što u njemu nema svetlosti.”   11 Ovo reče i posle toga im produži: „Naš prijatelj Lazar je zaspao; nego, idem da ga probudim.”   12 Tada mu rekoše učenici: „Gospode, ako je zaspao, ozdraviće.”   13 No Isus je govorio o njegovoj smrti, a oni pomisliše da govori o počinku sna.   14 Tada im Isus reče otvoreno: „Lazar je umro,   15 i radujem se zbog vas što nisam bio onde – da poverujete. Nego, hajdemo do njega.”   16 Na to Toma, zvani Blizanac, reče ostalim učenicima: „Hajdemo i mi da pomremo s njim.”   17 Isus pak dođe i nađe ga kako je već četiri dana u grobu.   18 A Vitanija je bila blizu Jerusalima, oko petnaest stadija daleko.   19 I mnogi Judejci behu došli Marti i Mariji da ih teše za [njihovim] bratom.   20 Čim je Marta čula da Isus dolazi, izađe mu u susret; a Marija je sedela kod kuće.   21 Tada Marta reče Isusu: „Gospode, da si bio ovde, ne bi umro moj brat.   22 I sad znam da će ti Bog dati ako ma šta zamoliš od Boga.”   23 Reče joj Isus: „Vaskrsnuće tvoj brat.”   24 Marta mu reče: „Znam da će vaskrsnuti prilikom vaskrsenja u poslednji dan.”   25 Reče joj Isus: „Ja sam vaskrsenje i život! Ko veruje u mene, živeće ako i umre.   26 I svaki koji živi i veruje u mene, neće umreti doveka. Veruješ li to?”   27 Reče mu: „Da, Gospode; ja sam uverena da si ti Hristos, Sin Božji, koji treba da dođe na svet.”   28 Rekavši to, ona ode i pozva Mariju, svoju sestru, pa joj reče tajno: „Učitelj je tu i zove te.”   29 A kad ona to ču, usta brzo i ode k njemu;   30 Isus, naime, još ne beše došao u selo, nego je još bio na onom mestu gde ga je srela Marta.   31 Judejci pak koji su bili s njom u kući i tešili je, videvši da je Marija brzo ustala i izašla, pođoše za njom misleći da ona ide na grob da tamo plače.   32 A kad Marija dođe na mesto gde je bio Isus, videvši ga, pade pred njegove noge govoreći mu: „Gospode, da si bio ovde, ne bi umro moj brat.”   33 Kad je Isus video kako ona plače i kako plaču Judejci koji su došli s njom, uzbudi se jako u duši, uzruja se   34 i reče: „Gde ste ga stavili?” Rekoše mu: „Gospode, dođi i vidi!”   35 Isusu udariše suze.   36 Tada rekoše Judejci: „Gle, kako ga je voleo!”   37 A neki od njih rekoše: „Zar nije mogao ovaj koji je otvorio oči slepome da učini da i ovaj ne umre?”   38 Na to se Isus opet jako uzbudi u sebi i dođe na grob, a to beše pećina i kamen je bio navaljen na nju.   39 Isus reče: „Podignite kamen.” Reče mu Marta, pokojnikova sestra: „Gospode, već zaudara jer je četvrti dan u grobu.”   40 Reče joj Isus: „Zar ti ne rekoh da ćeš videti slavu Božju – ako poveruješ.”   41 Tada podigoše kamen. A Isus podiže oči gore i reče: „Oče, hvala ti što si me uslišio.   42 Ja sam znao da me uvek slušaš; ali ovo rekoh zbog naroda koji ovde stoji, da poveruju da si me ti poslao.”   43 Rekavši to, povika veoma glasno: „Lazare, izađi napolje!”   44 Izađe mrtvac obavijen zavojima po rukama i nogama, a lice mu je bilo povezano ubrusom. Reče im Isus: „Razvijte ga i pustite ga da ide.”   45 Tako mnogi od Judejca koji su došli Mariji i videli šta je učinio poverovaše u njega;   46 a neki od njih odoše farisejima i rekoše im šta je Isus učinio.   47 Tada prvosveštenici i fariseji sazvaše Sinedrion i govorahu: „Šta ćemo činiti, jer ovaj čovek čini mnoge čudne znake?   48 Ako ga tako ostavimo, svi će verovati u njega, pa će doći Rimljani i uzeće nam sveto mesto i narod.”   49 A jedan od njih, Kajafa, koji je bio prvosveštenik one godine, reče im: „Vi ne znate ništa,   50 i ne pomišljate da je za vas bolje da jedan čovek umre za narod, a ne da sav narod propadne.”   51 A ovo nije rekao sam od sebe, nego je kao prvosveštenik one godine prorekao da će Isus umreti za narod,   52 i ne samo za narod, nego i da skupi ujedno rasejanu decu Božju.   53 Tako se posle onoga dana dogovoriše da ga ubiju.   54 Stoga, Isus nije više javno išao među Judejcima, nego ode odande u kraj blizu pustinje, u grad po imenu Efrem, i onde je boravio sa učenicima.   55 A beše blizu judejska Pasha, pa mnogi iz unutrašnjosti odoše gore u Jerusalim pre Pashe da se očiste.   56 Tražili su Isusa i, stojeći u hramu, govorahu među sobom: „Šta vi mislite? Zar neće doći na praznik?”   57 A prvosveštenici i fariseji behu izdali naredbu da ako ko sazna gde je, neka javi da ga uhvate.  

Prethodno · Sledeće · Početna strana · Link