Jovan 10

1 „Zaista, zaista, kažem vam: ko ne ulazi u ovčiji tor na vrata, nego prelazi s druge strane, taj je lopov i razbojnik.   2 A ko ulazi na vrata, pastir je ovcama.   3 Ovome vratar otvara i ovce slušaju njegov glas, i svoje ovce zove po imenu i izvodi ih.   4 Kad sve svoje ovce istera, ide pred njima i ovce idu za njim jer znaju njegov glas.   5 Za tuđinom neće ići, nego će bežati od njega jer ne poznaju glas tuđinaca.”   6 Isus im kaza ovu priču, ali oni nisu razumeli šta im je govorio.   7 Reče im opet Isus: „Zaista, zaista, kažem vam: ja sam vrata za ovce.   8 Svi koji su došli pre mene kradljivci su i razbojnici; ali ih ovce ne poslušaše.   9 Ja sam vrata; ako ko uđe kroz mene, biće spasen, ulaziće i izlaziće, i pašu će nalaziti.   10 Kradljivac dolazi samo da ukrade, zakolje i upropasti; ja sam došao da imaju život i da ga imaju u izobilju.   11 Ja sam dobri pastir. Dobri pastir polaže svoj život za ovce.   12 Najamnik, koji nije pastir, kome ovce ne pripadaju, gleda vuka kako dolazi, te ostavlja ovce i beži, a vuk ih grabi i rasteruje,   13 jer je najamnik i ne mari za ovce.   14 Ja sam dobri pastir i znam svoje, i moje ovce poznaju mene.   15 Kao što Otac poznaje mene, i ja poznajem Oca, i polažem svoj život za ovce.   16 Imam i druge ovce, koje nisu iz ovoga tora; i njih treba da dovedem, pa će slušati moj glas i biće jedno stado, jedan pastir.   17 Otac me ljubi zato što ja polažem svoj život da ga opet uzmem.   18 Niko ga ne uzima od mene, nego ga ja sam od sebe polažem. Imam moć da ga položim, a mogu da ga opet uzmem – ovaj nalog sam primio od svog Oca.”   19 Zbog ovih reči opet dođe do podvojenosti među Judejcima.   20 Mnogi od njih govorahu: „Demon je u njemu i mahnita; što ga slušate?”   21 Drugi govorahu: „To nisu reči besomučnog čoveka; zar može demon da otvori oči slepima?”   22 U Jerusalimu se tada slavio Praznik osvećenja hrama; beše zima.   23 A Isus je hodao u hramu po Solomonovom tremu.   24 Judejci ga tako opkoliše i rekoše mu: „Dokle ćeš nam mučiti dušu? Ako si ti Hristos, kaži nam slobodno.”   25 Isus im odgovori: „Rekoh vam, pa ne verujete; dela koja ja činim u ime svoga Oca svedoče za mene.   26 Ali vi ne verujete zato što ne pripadate mojim ovcama.   27 Moje ovce slušaju moj glas, i ja ih poznajem, te idu za mnom.   28 Dajem im večni život, pa neće nikada propasti, niti će ih ko oteti iz moje ruke.   29 Moj Otac – koji mi ih dade – veći je od svih, i niko ne može da otme iz ruke moga Oca.   30 Ja i Otac jedno smo.”   31 Judejci ponovo doneše kamenje da ga kamenjem ubiju.   32 Isus im odgovori: „Pokazao sam vam mnoga dobra dela od Oca; za koje od tih dela bacate kamenje na mene?”   33 Odgovoriše mu Judejci: „Za dobro delo te ne zasipamo kamenjem, nego zbog hule na Boga, što se ti – kao čovek – gradiš Bogom.”   34 Odgovori im Isus: „Zar ne stoji napisano u vašem zakonu: ‘Ja rekoh: bogovi ste’?   35 Kad one naziva bogovima na koje se odnosi reč Božja – a Pismo se ne može razrešiti,   36 zašto vi kažete da huli na Boga onaj koga je Otac posvetio i poslao na svet – što sam rekao: ‘Ja sam Sin Božji’?   37 Ako ne činim dela svoga Oca, ne verujete mi.   38 A ako ih činim, verujte delima ako meni ne verujete, da saznate i poznajete da je Otac u meni i ja u Ocu.”   39 Tada su opet tražili da ga uhvate, ali im izmače iz ruku.   40 I ode opet preko Jordana na mesto gde je Jovan prvo krštavao, te osta onde.   41 I mnogi dođoše k njemu i govorahu: „Jovan, doduše, nije učinio nijednoga čuda, ali je bilo istinito sve što je Jovan rekao za ovoga.”   42 I mnogi poverovaše onde u njega.  

Prethodno · Sledeće · Početna strana · Link