Jovan 12

1 Na šest dana pre Pashe dođe Isus u Vitaniju, gde je bio Lazar, koga je Isus vaskrsao iz mrtvih.   2 Onde mu prirediše večeru, i Marta je služila, a Lazar je bio jedan od onih koji su s njim ležali za trpezom.   3 Tada Marija uze litru pravog, skupocenog nardova mira, pomaza Isusove noge, te mu otre noge svojom kosom; i kuća se napuni mirisom od mira.   4 A Juda Iskariotski, jedan od njegovih učenika, koji je nameravao da ga izda, reče:   5 „Zašto se ovo miro nije prodalo za tri stotine dinara i to dalo siromasima?”   6 Ali ovo reče ne zato što se brinuo za siromahe, nego što je bio lopov, kod njega je bila blagajna, te je uzimao što se u nju stavljalo.   7 No Isus reče: „Pusti je, neka sačuva to za dan moga pogreba.   8 Jer siromahe imate svagda sa sobom, a mene nemate svagda.”   9 Tako doznaše mnogi Judejci da je onde, pa dođoše ne samo radi Isusa nego i da vide Lazara, koga je vaskrsao iz mrtvih.   10 Prvosveštenici pak odlučiše da ubiju i Lazara,   11 jer su mnogi Judejci odlazili zbog njega i verovali u Isusa.   12 Sutradan mnogi narod, koji je došao na praznik, čuvši da Isus dolazi u Jerusalim,   13 uze grane od palmi, pa mu izađe u susret i vikaše: „Osana, neka je blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje, i to – car Izrailjev.”   14 A Isus nađe magare, te sede na njega, kao što je napisano:   15 „Ne boj se, kćeri Siona; evo ide tvoj car sedeći na magaretu.”   16 Ovo njegovi učenici prvo nisu razumeli, ali kad se Isus proslavio, tada se setiše da je to bilo napisano za njega i da su mu to učinili.   17 A narod koji je bio uz njega svedočio je da je on pozvao Lazara iz groba i vaskrsao iz mrtvih.   18 Zbog toga mu je narod i izašao u susret jer su čuli da je on učinio to čudo.   19 Fariseji pak rekoše među sobom: „Vidite da ništa ne možete; eto, svet ode za njim.”   20 A među onima što su išli gore da se pomole Bogu o prazniku behu i neki Grci.   21 Oni priđoše Filipu, koji je bio iz Vitsaide galilejske, te ga moljahu govoreći: „Gospodine, želimo da vidimo Isusa.”   22 Filip ode i reče Andreju; zatim Andrej i Filip odoše i rekoše Isusu.   23 A Isus im odgovori: „Došao je čas da se proslavi Sin čovečji.   24 Zaista, zaista, kažem vam: ako pšenično zrno ne padne u zemlju i ne umre, ostaje samo; a ako umre, donosi mnogo roda.   25 Ko voli svoj život, izgubiće ga, a ko mrzi svoj život na ovom svetu – sačuvaće ga za večni život.   26 Ako ko meni služi, neka ide za mnom, i gde sam ja, onde će biti i moj služitelj; ako ko meni služi, njega će poštovati Otac.   27 Moja duša je sad uznemirena, i šta da kažem? Oče, izbavi me od ovoga časa; ne, zbog ovoga sam došao do ovoga časa.   28 Oče, proslavi svoje ime.” Tada dođe glas s neba: „Proslavio sam i opet ću proslaviti.”   29 A narod, koji je stajao i čuo, reče: „Grom je zagrmeo”; drugi rekoše: „Anđeo mu je govorio.”   30 Isus odgovori i reče: „Ovaj glas nije se čuo radi mene, nego radi vas.   31 Sad je sud ovome svetu. Sad će vladar ovoga sveta biti izbačen napolje;   32 a ja ću, kad budem podignut sa zemlje, privući sve k sebi.”   33 Ovo je pak rekao da pokaže kakvom će smrću umreti.   34 Tada mu narod odgovori: „Mi smo čuli iz Zakona da Hristos ostaje doveka; kako ti kažeš da treba podići Sina čovečjeg? Ko je taj Sin čovečji?”   35 Na to im Isus reče: „Još malo vremena je svetlost među vama. Hodajte dok imate svetlosti da vas mrak ne obuzme; ko ide po mraku, ne zna kud ide.   36 Dok imate svetlosti, verujte u svetlost, da budete sinovi svetlosti.” Isus to reče, pa ode i sakri se od njih.   37 Iako je tolika čuda učinio pred njima, nisu verovali u njega,   38 da se ispuni reč proroka Isaije, koji je izrekao: „Gospode, ko je poverovao našoj propovedi? I kome se otkri ruka Gospodnja?”   39 Zato nisu mogli da veruju što je još Isaija rekao:   40 „Zaslepio im je oči i okamenio je njihova srca da ne vide očima i ne razumeju srcem, i ne obrate se – i ne izlečim ih.”   41 Ovo reče Isaija zato što je video njegovu slavu i govorio o njemu.   42 Ipak su mnogi od starešina poverovali u njega, ali zbog fariseja nisu javno ispovedali da ih ne bi isključili iz sinagoge;   43 jer su više voleli ljudsku slavu negoli slavu Božju.   44 A Isus uzviknu i reče: „Ko veruje u mene, ne veruje u mene, nego u onoga koji me je poslao,   45 i ko gleda mene, gleda onoga koji me je poslao.   46 Ja sam došao na svet kao svetlost, da nijedan koji veruje u mene ne ostane u mraku.   47 I ako ko čuje moje reči i ne sačuva ih, neću mu ja suditi; jer nisam došao da sudim svetu, nego da spasem svet.   48 Ko mene odbacuje i ne prima moje reči, ima svoga sudiju; reč koju sam izgovorio, ona će mu suditi u poslednji dan.   49 Jer ja nisam govorio sam od sebe, nego Otac koji me je poslao, on mi je dao nalog šta da kažem i šta da govorim.   50 I znam da je njegova zapovest život večni. Što, dakle, ja govorim, govorim onako kako mi je govorio Otac.”  

Prethodno · Sledeće · Početna strana · Link