Jevrejima 11

1 A vera je tvrdo pouzdanje u ono čemu se nadamo, osvedočenje o stvarima koje ne vidimo.   2 Jer u njoj su preci dobili dobro svedočanstvo.   3 Verom shvatamo da je svet stvoren Božjom rečju, i to tako da je vidljivo postalo od nevidljivog.   4 Verom Avelj prinese Bogu bolju žrtvu nego Kain, zahvaljujući njoj dobi svedočanstvo da je pravedan, pošto je Bog svedočio za njegove darove, i njom on još uvek govori iako je umro.   5 Verom Enoh bi prenet da ne vidi smrti, i više se ne nađe, jer ga Bog premesti. Jer pre no što je prenet, bi posvedočen da je ugodno Bogu.   6 A bez vere ne može mu se ugoditi; jer ko prilazi Bogu, mora verovati da ima Boga i da on uzvraća nagradom onima koji ga traže.   7 Verom Noje bi obavešten o onome što se još nije videlo, pa obuzet strahopoštovanjem načini kovčeg za spasenje svoga doma; njom on osudi svet i posta naslednik pravednosti koja se slaže s verom.   8 Verom Avraam posluša kad bi pozvan da izađe na mesto koje je imao da primi u nasledstvo, i izađe ne znajući kuda ide.   9 Verom se naseli u obećanoj zemlji kao u tuđoj zemlji i nastani se u šatorima sa Isakom i Jakovom, sunaslednicima istog obećanja,   10 jer je očekivao grad koji ima čvrste temelje, čiji je graditelj i tvorac Bog.   11 Verom i sama Sara dobi silu da stvara potomstvo, i preko vremena svoje starosti, zato što je smatrala vernim onoga koji joj je obećao.   12 Zato se i rodiše od jednoga, i to gotovo mrtvoga, po mnoštvu „kao zvezde nebeske i kao neizbrojivi pesak na morskoj obali”.   13 Shodno veri, pomreše svi ovi ne primivši obećanja, nego ih samo izdaleka videše i pozdraviše, i priznaše da su stranci i došljaci na zemlji.   14 Jer koji tako šta govore, pokazuju da traže otadžbinu.   15 I da su pritom mislili na onu iz koje su izašli, imali su vremena da se vrate;   16 ali sad čeznu za boljom, to jest, nebeskom otadžbinom. Zato se Bog ne stidi njih, niti se stidi da se naziva njihovim Bogom, jer im je pripremio grad.   17 Verom je Avraam prineo Isaka kad je bio kušan, i jedinca je prinosio on koji je primio obećanja,   18 kome je rečeno: „Po Isaku nazvaće ti se potomstvo.”   19 Pomislio je da je Bog kadar i iz mrtvih vaskrsavati; zato ga je i dobio kao sliku.   20 Verom je Isak blagoslovio Jakova i Isava i u pogledu budućih stvari.   21 Verom je Jakov umirući blagoslovio svakog Josifovog sina. „I pokloni se duboko preko vrha svoje palice.”   22 Verom Josif na samrti spomenu izlazak sinova Izrailjevih i zapovedi za kosti svoje.   23 Verom su Mojsija, kad se rodio, njegovi roditelji krili tri meseca zato što su videli da je dete lepo, a nisu se pobojali kraljeve naredbe.   24 Verom Mojsije, kad je odrastao, odbi da se naziva sinom faraonove kćeri   25 i hteo je radije da strada zajedno s narodom Božjim nego da ima kratkotrajno uživanje greha,   26 jer je Hristovu porugu smatrao većim bogatstvom od blaga egipatskog; imao je, naime, u vidu uzvraćanje nagradom.   27 Verom ostavi Egipat ne uplašivši se kraljeve jarosti; jer se čvrsto držao Nevidljivoga, kao da ga gleda.   28 Verom je proslavio Pashu i izvršio kropljenje krvlju da ih ne dotakne onaj koji je ubijao prvence.   29 Verom pređoše Crveno more kao po suvoj zemlji, a kad Egipćani to pokušaše, podaviše se.   30 Verom padoše jerihonski zidovi kad se sedam dana obilazilo oko njih.   31 Verom Rava bludnica ne pogibe s nepokornima, jer primi uhode s mirom.   32 I šta još da kažem? Ne bi mi, naime, dostojalo vremena kad bi stao pričati o Gedeonu, Varaku, Samsonu, Jeftaju, Davidu i Samuilu i prorocima,   33 koji verom pobediše carstva, izvršiše pravednost, postigoše obećanja, zatvoriše usta lavovima,   34 ugasiše silu ognjenu, izbegoše oštricu mača, od slabosti se okrepiše, u boju ojačaše, tuđinske vojske nagnaše u bekstvo.   35 Žene primiše svoje mrtve vaskrsenjem. Drugi su bili udareni na muke i ne pristaše na izbavljenje da bi dobili bolje vaskrsenjem.   36 Drugi doživeše ruganja i batine, a uz to okove i tamnicu,   37 bili su kamenjem pobijeni, prestrugani, iskušenjima podvrgnuti, pomreše od mača, potucahu se u ovčijim kožusima, u kozijim kožama, u oskudici, u nevolji, u zlopaćenju, oni,   38 kojih svet ne beše dostojan, lutahu po pustinjama, i gorama, i pećinama, i jamama zemaljskim.   39 I svi ovi, iako su posvedočeni za svoju veru, ne primiše obećanje,   40 pošto je Bog za nas predvideo nešto bolje, da oni ne dođu do savršenstva bez nas.  

Prethodno · Sledeće · Početna strana · Link