Jevrejima 12

1 Zato, dakle, i mi, kad imamo oko sebe toliki oblak svedoka, odbacimo svaki teret i greh koji nas lako zapliće, strpljivošću trčimo trku koja nam predstoji,   2 gledajući na Isusa, začetnika i usavršitelja vere, koji je umesto radosti – koja je bila pred njim – podneo krst prezrevši sramotu, i seo s desne strane Božjeg prestola.   3 Razmislite, naime, o njemu, koji je od grešnika podneo takvo protivljenje protiv sebe, da ne malaksaju i ne klonu duše vaše.   4 Još se niste do krvi usprotivili boreći se protiv greha   5 i zaboravili ste opomenu koja vam kao sinovima govori: „Sine moj, ne preziri prekorevanje Gospodnje, niti kloni kad te on prekoreva;   6 jer koga Gospod ljubi, onoga prekoreva, a bije svakoga sina koga prima.”   7 Ako podnosite prekorevanje, Bog postupa s vama kao sa sinovima. Jer koji je to sin koga otac ne prekoreva?   8 Ako ste pak bez prekorevanja, u kom su svi dobili deo, onda ste kopilad, a ne sinovi.   9 Dalje, prekorevali su nas naši telesni očevi i mi smo zazirali od njih; nećemo li se mnogo radije potčiniti ocu duhova i tako poživeti?   10 Jer oni nas prekorevahu za malo dana kako im se svidelo, a on nas prekoreva na korist – da dođemo do učešća u njegovoj svetosti.   11 Svako prekorevanje, naime, u sadašnje vreme ne izgleda da je na radost, nego na žalost, ali kasnije daje miran rod pravednosti onima koji su njime izvežbani.   12 Zato „ispravite klonule ruke i iznemogla kolena   13 i poravnite staze nogama svojim”, da ono što je hromo ne iščaši nogu, nego da se radije izleči.   14 Težite za mirom sa svima i za osvećenjem – bez čega niko neće videti Gospoda,   15 pazeći da ko ne ostane bez blagodati Božje i „da ne uzraste kakav gorak koren i ne uznemiri vas”, i da se mnogi njime ne opogane,   16 da ne bude ko bludnik ili nesvet kao Isav, koji je za jedno jelo prodao svoje prvorodstvo.   17 Znate, naime, da je on kasnije, kad je želeo da nasledi blagoslov, bio odbijen, jer ne nađe mesta pokajanju iako ga je sa suzama tražio.   18 Jer vi niste prišli gori koja se može opipati i koja je zaražena od vatre, ni tmini, ni pomrčini, ni oluji,   19 ni zvuku trube, ni glasu reči, za koji su slušaoci molili da im se više ne govori.   20 Jer nisu mogli da podnesu zapovest: „Ako i zver dotakne goru, biće kamenjem ubijena.”   21 I prizor je bio tako strašan da Mojsije reče: „Uplašen sam i drhtim.”   22 Nego ste prišli Sionskoj gori i gradu Boga života, nebeskom Jerusalimu, hiljadama anđela, svečanom zboru   23 i crkvi prvenaca koji su popisani na nebesima, i Bogu – sudiji svih, i duhovima savršenih pravednika,   24 i posredniku novoga saveza Isusu, i krvi kropljenja, koja govori bolje nego Aveljeva krv.   25 Gledajte da ne odbijate onoga koji govori. Jer ako ne utekoše oni što odbiše onoga koji je prorokovao na zemlji, još manje ćemo uteći mi kad se uklanjamo od onoga koji govori s nebesa.   26 Njegov glas je tada potresao zemlju, a sad je obećao: „Još jednom potrešću ne samo zemlju nego i nebo.”   27 A „još jednom” ukazuje na promenu onoga što se kao stvoreno pomiče, da ostane ono što se ne pomiče.   28 Zato, primajući nepokolebljivo carstvo, budimo zahvalni i zahvalnošću služimo ugodno Bogu s poštovanjem i strahom.   29 Jer „Bog naš je oganj koji proždire”.  

Prethodno · Sledeće · Početna strana · Link