Jevrejima 10

1 Jer zakon ima samo senku budućih dobara, a ne i samo obličje stvari, pa ne može nikad istim žrtvama, koje oni naprestano prinose svake godine, usavršiti one koji pristupaju.   2 Zar se inače ne bi prestale prinositi zato što se ne bi više osećali grešni oni koji su tako služeći jednom očišćeni?   3 Ali one svake godine podsećaju na grehe,   4 jer krv bikova i jaraca ne može da otkloni grehe.   5 Zato ulazeći u svet govori: „Žrtava i prinosa nisi zaželeo, ali si mi telo pripravio;   6 žrtve koje se spaljuju i žrtve za greh nisu ti bile ugodne.   7 Tada rekoh: ‘Evo dolazim’ – u knjizi je napisano za mene – ‘da učinim, Bože, tvoju volju.’”   8 Dok on gore govori: „Žrtava i prinosa, žrtava koje se spaljuju i žrtava za greh nisi zaželeo, niti su ti bile ugodne”, one se po zakonu prinose;   9 tada reče: „Evo, dolazim da učinim tvoju volju.” Ukida prvo – da postavi drugo.   10 Po ovoj volji mi smo osvećeni prinošenjem tela Isusa Hrista jednom zasvagda.   11 I svaki sveštenik, doduše, stoji svaki dan i služi prinoseći mnogo puta iste žrtve, koje nikada ne mogu potpuno ukloniti grehe.   12 Ovaj je, međutim, prineo samo jednu žrtvu za grehe i zanavek seo s desne strane Bogu,   13 i dalje čeka dok njegovi neprijatelji ne budu postavljeni kao podnožje njegovih nogu.   14 Jedno prinošenje je, naime, zauvek dovelo do savršenstva one koji se osvećuju.   15 A to nam i Duh Sveti svedoči pošto je rekao:   16 „Ovo je savez koji ću sklopiti s njima posle onih dana”, govori Gospod, „daću svoje zakone u njihova srca i u njihov um napisaću ih,   17 i njihovih grehova i njihovih bezakonja neću se više sećati.”   18 A gde je opraštanje ovih, tu nema više prinošenja za greh.   19 Kad, dakle, braćo, imamo pouzdanje da ulazimo u svetinju krvlju Isusa,   20 koji nam je otvorio novi i živi put kroz zavesu, to jest, njegovo telo,   21 i kad imamo velikog sveštenika nad Božjim domom,   22 pristupajmo s istinitim srcem u ponoj veri, očišćeni u srcima od zle savesti i oprana tela čistom vodom.   23 Držimo nepokolebljivo ispovedanje naše nade, jer je veran onaj koji je obećao,   24 i pazimo na to da jedan drugoga podstičemo na ljubav i dobra dela,   25 da ne ostavljamo svoje skupštine, kao što neki imaju običaj, nego da bodrimo jedan drugoga utoliko pre ukoliko vidite da se približava sudni dan.   26 Jer kad mi hotimično grešimo nakon što smo došli do poznanja istine, nema više žrtve za grehe,   27 nego samo strašno očekivanje suda i – revnost vatre koja će proždirati protivnike.   28 Kad neko prestupi Mojsijev zakon, bez milosti umire u prisustvu dva ili tri svedoka.   29 Koliko goru kaznu mislite da će zaslužiti onaj koji pogazi Sina Božjeg i krv saveza, kojom je osvećen, smatra nečistom, i ogreši se o Duha blagodati.   30 Jer mi znamo onoga koji reče: „Moja je osveta, ja ću uzvratiti.” I opet: „Gospod će suditi narodu svome.”   31 Strašno je pasti u ruke Boga života.   32 Sećajte se ranijih dana kad ste prosvećeni podneli mnogu stradalničku borbu   33 time što ste s jedne strane bili javno izloženi vređanjima i nevoljama, a s druge strane postali saučesnici onih koji tako žive.   34 Jer ste i sa sužnjima zajedno patili i otimanje vaših dobara primili ste s radošću, znajući da za sebe imate bolje i trajno imanje.   35 Ne odbacujte, dakle, svoje pouzdanje, koje ima veliku nagradu.   36 Vama je, naime, potrebna istrajnost da izvršite volju Božju i primite obećanje.   37 „Jer još malo, vrlo malo, pa će doći onaj koji treba da dođe i neće odocneti.   38 A pravednik moj živeće od vere, ako li ustukne, moja duša neće uživati u njemu.”   39 A mi nismo od onih koji bojažljivo odstupaju – na propast, nego od onih koji veruju – da steknu život.  

Prethodno · Sledeće · Početna strana · Link