Matej 9

1 I ušavši u čamac, pređe i dođe u svoj grad.   2 I, gle, donesoše mu oduzetoga, koji je ležao na postelji. I kad vide Isus njihovu veru, reče oduzetome: „Ne boj se, sinko, opraštaju ti se tvoji gresi.”   3 I, gle, neki od književnika rekoše u sebi: „Ovaj huli na Boga.”   4 A Isus, pošto je znao njihove misli, reče: „Zašto zlo mislite u svojim srcima?   5 Jer šta je lakše reći: ‘Opraštaju ti se tvoji gresi’ ili ‘Ustani i hodaj?’”   6 Ali da znate da Sin čovečji ima vlast na zemlji da oprašta grehe – reče tada uzetome: „Ustani, podigni svoju postelju i idi kući svojoj.”   7 I, ustavši, ode kući svojoj.   8 A narod, kad vide, poboja se i proslavi Boga, koji je takvu vlast dao ljudima.   9 A kad Isus ode odande, vide čoveka gde sedi na carinarnici, po imenu Matej, i reče mu: „Hajde za mnom.” I, ustavši, pođe za njim.   10 A kad je on ležao za trpezom u kući, gle, mnogi carinici i grešnici dođoše i ležahu za trpezom sa Isusom i njegovim učenicima.   11 Fariseji pak, videvši to, govorahu njegovim učenicima: „Zašto vaš učitelj jede s carinicima i grešnicima?”   12 A on, čuvši to, reče: „Lekar nije potreban zdravima, nego bolesnima.   13 Nego, idite i naučite šta znači: ‘Milosti hoću, a ne žrtve.’ Jer ne dođoh da pozovem pravednike, nego grešnike.”   14 Tada mu priđoše Jovanovi učenici govoreći: „Zašto mi i fariseji postimo, a tvoji učenici ne poste?”   15 A Isus im reče: „Mogu li svatovi tugovati dok je mladoženja s njima? Doći će dani kad će se uzeti od njih mladoženja, i tada će postiti.   16 Niko ne stavlja zakrpu od novoga sukna na staru haljinu, jer zakrpa njegova dere od haljine i rascep gori biva.   17 Niti se sipa novo vino u stare mehove; inače se mehovi cepaju, vino se prosipa i mehovi propadaju, nego se novo vino sipa u nove mehove, pa se oboje sačuvaju.”   18 Dok im je on to govorio, gle, starešina jedan prišavši klanjaše mu se govoreći: „Moja kći sada umire; nego, dođi i stavi svoju ruku na nju i oživeće.”   19 I usta Isus i njegovi učenici, te pođoše za njim.   20 I, gle, žena, koja je dvanaest godina bolovala od tečenja krvi, prišavši otpozadi dotače rese njegove haljine.   21 Jer govoraše u sebi: „Ako samo dotaknem njegovu haljinu, biću izlečena.”   22 A Isus se okrenu i videvši je reče: „Ne boj se, kćeri, vera tvoja spasla te je.” I bi isceljena žena od onoga časa.   23 I kad Isus dođe u starešininu kuću, vide svirače i narod gde viče,   24 i reče: „Uklonite se, jer devojčica nije umrla, nego spava.” I ismevahu ga.   25 A kad istera narod, uđe i uhvati je za ruku, i usta devojčica.   26 I ode glas o ovome po celoj onoj zemlji.   27 I kad je Isus odlazio odande, pođoše za njim dva slepa vičući i govoreći: „Smiluj se na nas, sine Davidov.”   28 A kad dođe u kuću, priđoše mu slepi i reče im Isus: „Verujete li da mogu to učiniti?” Rekoše mu: „Da, Gospode.”   29 Tada dotače njihove oči govoreći: „Neka vam bude po veri vašoj.”   30 I otvoriše se njihove oči. I zapreti im Isus govoreći: „Gledajte da niko ne dozna.”   31 A oni, izišavši, razglasiše ga po celoj onoj zemlji.   32 A kad su oni izlazili, gle, privedoše mu čoveka nema i besomučna.   33 I pošto je demon isteran, progovori nemi i zadivi se narod govoreći: „Nikada se tako šta ne vide u Izrailju.”   34 A fariseji govorahu: „Pomoću demonskog starešine izgoni demona.”   35 I obilaziše Isus sve gradove i sela, učeći u sinagogama njihovim i propovedajući jevanđelje o carstvu i lečeći svaku bolest i svaku nemoć.   36 I videvši narod, sažali se na njega, jer beše izmučen i klonuo kao ovce bez pastira.   37 Tada reče svojim učenicima: „Žetve je mnogo, a radnika malo.   38 Molite, zato, gospodara žetve da pošalje radnike na svoju žetvu.”  

Prethodno · Sledeće · Početna strana · Link